CARPO MORTA
Marioneta.
Trend se davi na opštem mestu.
Lutka koju pokreće nečovek nemo zeva.
Proveo si dobar deo svog života razmišljajući o načinu na koji bi mogao da se obogatiš.
Tvoja pobeda predstavlja nečiji poraz.
*
Monolog. To što radiš je beznačajno. U početku. Ali može da bude i jako unosno. Na kraju. Između je samoća. Bestežinsko stanje. Besmisleni poslovi. Osvrćeš se. Riješ po sećanjima. Podstičeš hemijske procese u telu. Vrhunac motorike se svodi na vibriranje prstiju. Nemaš s kim da budeš nostalgičan. Ponekad ti se raduje. Hoćeš da odlepiš i hodaš po plafonu. Skakao bi satima od sreće. To jedino ima smisla. Dok se opet ne umoriš. Poželiš da spavaš. Um oživljava demone. Orgije nakon svetkovine izmiču kontroli. Promena plana. Nemaš dovoljno snage da odbaciš početni nacrt. To je betonski blok vezan lancem za tvoj gležanj. Sukob neotelotvorenih zamisli na beskrajnoj poljani. Ich. Umiruješ se sedativom i odabiraš novu tačku gledišta. Er. Autor kroti pripovedača. Radiš najusamljeniji posao na svetu. Nisi ga ti odabrao. To ti je u genima. Nasledna disfunkcija. Reč po reč. Slagalica nije potpuna. Malo je verovatno da će ikada biti. Pokušavaš da prokljuviš šta nedostaje.
Demistifikovaću ti stvari – pisanje je kao velika nužda.
I uvek ti je mnogo lakše posle toga.
Priče započinješ istim slovom. Odaješ nekome počast. Izražavaš se rafalnom paljbom. Rečenice su kratke. Opojne pilule. Precizne. Kao ritam bubnjeva Burundu plemena. Odmerene. Bez suvišnih epiteta. Stasita – nakinđurena, pijana buržoazija u lavirintima zimskih noći, traži svoj izgubljen krzneni komfor ivicama sumraka. Nudiš joj falafel i pomoć. Prelazi preko tebe kao da si otirač. Zaboravljena senka na trotoaru. Borite se s mučninom. Po manifestu eksploatacije, odgovarajući društveni položaj te spodobe zahteva dovoljno prostora za teturanje. Moraš da uslišiš stare zakone. To je proces integracije u normalizovano stanje nejednakosti, stvoreno kroz kulturnu ideologiju – ambijent stvaran hiljadama godina s jednom velikom idejom, zamaskiranom obiljem malih, efemernih; poput flastera.
*
Trend urliče. Dok se pevalo o ugodnom životu, nama su krvarile vene. Iz gradova su proterani obrazovani i svesni, iz sela sposobni. Aveti palacaju jezikom, dišu za vratom, stenju, slinave i prate kud god kreneš. Predvidiv si. Tvoja slobodna volja je instruirana. Okrećeš leđa lažnim autoritetima. Ubeđen si da je to jedini put. Raduješ se cvetanju trešnje u betoniranom parku. Trend ti steže ruku.
„Oko ponoći krećemo.”
„Ovde ostavljam ništa.”
„Ništa je dovoljno.”
„Bojim se.”
Bojiš se da tvoje ideje ne skončaju s tobom.
„Nije tamo kao ovde. I život i smrt imaju vrednost.”
„Prestaću da brinem.”
„Prestani da brineš.”
Trend pokreće odbrojavanje.
„Drhtiš?”
„Ne osećam se baš najbolje.”
Trend opipava po mraku.
„Jesi li čuo? Prigušena eksplozija?”
„Pričinjava ti se. Odmaraj.”
*
Osećaš se prihvaćenim. Pišeš na jeziku uslišenih. Psuješ na maternjem. Bez ulepšavanja. Literalno nadarene devojčice koriste previše prideva. I dalje ti se bljuje od toga. Još jedna jesen u preoranom socijalizmu. VII2. Mučni pismeni sastav. Škola vas je učila nepotrebnim stvarima. Budite poslušni. Tada te pisanje nije interesovalo. Na to si gledao kao na slinu. Sa ostalim dečacima pišao si s krova ambulante. To je razljutilo sve poslušne ljude. Otac te nije tukao. Za njega je građanska neposlušnost bila osnov demokratizacije društva. Stavim na kurac sve vas bezgrešne. I nikada se nije pokajao. Ali su ga zato prebili na smrt. Talenat si nasledio od njega. Istrajnost i posvećenost od majke. Nosiš ime strane sveta. Rođen si pre oslobađanja misli. Kad su svi bili opijeni nadom. Moderna vremena su uprostila razumevanje. Da bi se lakše snašli, razvrstali, prostorna orijentacija je svedena na pravac gore-dole. I uglavnom si tu gde si. Čekaš svoju šansu koju ti niko ne garantuje.
„Jesi li siguran da je bezbedno?”
„To uopšte nije bitno.”
*
Zakasnio si. Opismenjavanjem, susrećeš se s činjenicom: najbolje knjige su već napisane – nekoliko puta. Tražiš drugu paradigmu za razumevanje tvoje uloge. Uzalud voliš da potkivaš konje… Neka bude čisto i prosto. To vole pokretači održivosti i odupiranju promenama. Cene uložen trud da se ne desi ništa. Tvoj prijatelj te ohrabruje.
„Klimaš glavom, jel’ to znači…?”
„Ukočio mi se vrat.”
Stalo mu je do vašeg poslovnog odnosa. Brzo si savladao gramatiku. Umeš da se dovijaš. Smišljaš reklame za nekvalitetne masažere. Odlučan je da uspete. Njegova upornost i tvoje nadahnuće. Uzalud volim da potkivam konje kad ih više niko ne jaše. Citiraš praktičnu knjigu za uspešne pojedince. Govoriš bez akcenta. Čisto i pravilno. Misliš da mu treba verovati. Oslovljavaš ga sa Trend. Poznajete se čitav život. Skrećeš mu pažnju na činjenice. Citiraš poglavara vaše male istrebljene zajednice. Bilo je dosta prilika da te zajebe, ali nije. Obojica ste na korak da ne budete više nevidljivi.
„Nije baš kao što su pričali.”
„Misliš, nema njihovih žena koje čekaju na nas? Naviknute na nerad. Nezasite. Promukle.”
„Nema ni pristojne šljake.”
„Kruže glasine da ima još bolje, ako nastavimo dalje.”
„Kakve su to poluistine?”
„Proverene.”
Trend traži da se stalno menjaš. Onako kako protumači da je dobro. Ima ograničen fond reči, ali čuje svašta. Trenutno održava javni toalet za uslišene. To je prolazna faza. Ne preispituj savete. Ubeđuješ sebe: usudi se da misliš. Budi razuman. Ograniči svoja očekivanja. Umetnost ne donosi velike promene. Dobra reklama menja navike. Uverljivo obraćanje ciljnoj grupi, pružiće Trendu neprekidni kanal komunikacije. S Bogom. S kosmičkom silom. Koga god da pozove i zahvali. Preživeli ste oluju na malom splavu, probijajući se kroz talase koji su nosili utopljene. Postepeno. U odmerenim dozama odaje ti svoje sramne tajne. Konj radije provodi dan jureći za kobilama, kako mu volja, umesto da vuče zaprežna kola.
Trend ti veruje. Ispoveda se uz mate čaj.
„ .”
„”
„ .”
„”
*
Svet iz kog dolaziš, blatnjav i korumpiran, zna da ispriča priču. Svet koji upoznaješ, nastanjen kastriranim muškarcima, umoran od ostvarenih želja, želi tvoju patnju. To ga raduje. Pomera iz mesta i tera da diskutuje o čoveku koji je preživeo obračune, nemaštinu i nemoć da iskali bes. Jasan ti je rasplet. Epohalna dela su sahranjena u skupocenim mermernim sanducima. Produkt tvog rada se konzumira kao mleko vino pred spavanje. Pišeš za nekog kome su potrebna sitna zadovoljstva, da nadomesti apatiju stvarnog života unutar regulisanih odnosa. Prodaješ iskustva. Neuobičajena svakodnevna proživljavanja. Ovde negde, započinje dalji razvoj tvog bića. Ne vraćamo se na iste teme. To smo popili. Protraći život jureći nagrade. Najbliža tačka uspehu gde neko tvog porekla može da se nađe. Jel’ bi bežao da si ti nečije odlikovanje? Trend tupka prstom o masivni mesingani sto. Očekuje priznanje.
„Imaš sreće. Deset procenata je tvoje.”
Trend kaže da je jedina validna potvrda koliko si dobar u nečemu – zarada. Sve ostalo je bezvredno. Hvalospevi pružaju kraktotrajnu, lažnu predstavu uspeha. Novac ti daje za pravo da uvek budeš upravu.
„Da je barem pola-pola…”
*
Budućnost koja proističe iz jedne nedonešene odluke vidiš ovako:
Knjiga I: Mitovi o uzgajanju kaučuka
U pauzama poslova za Trenda pisao si o vašem odrastanju na selu. O magarcu kog si krišom uzjahao, a on je pomahnitalo jurnuo, preko niske kamene ograde, nadražen mirisom. I nisi mogao da ga zaustaviš. Ispustio si štap i cipelu. Držao si se čvrsto, žmureći. Bila je tu i jedna rupa, kroz koju su samo bezgrešni mogli da se provuku. Ljudska priroda je nedoslednost. Pisao si i o majci. O nekim ljudima koji su prokockali tvoju mladost. O usahlom izvoru nafte i bunaru pod drvetom, zatrpanim smokvama.
Knjiga II: Korov
Odbijena šest puta.
Knjiga III: Podvizi nas sitnih
Prisetio si se svih očevih fotografija i priča koje je ushićeno ponavljao uvek kada bi otvorili limenu kutiju od čajnih kolača, u koju su se ugnezdili suveniri sa njegovih skitanja. Putovanja si iskoristio kao osnovni motiv za pripovedanje. Obmanjivati je zabavno. Istina je u tečnom agregatnom stanju. Nisi lagao. Uglavnom si izmislio sećanja. Verovali su ti. Bezuslovno. Za početak dvojica. Ispostavilo se dvojica bitnih faktora za to što tvoje slabašno telo predstavlja. Nikada nisu doveli u pitanje kredibilitet i poznavanje gradskih trgova s početka dvadest prvog veka. Donosiš dobru zaradu i bonus poene. Tako im je bolje. Mogli bi da steknete zavidan društveni ugled kada bi tvoj utopijski narativ držao konzumente zadovoljnim makar još dva izdanja.
Knjiga IV: Elementarne nepogode
Zna se odakle dolaziš. Ne možeš ti da pišeš o ukidanju države i problemima rada. Možeš da prodaš razrađenu anarhističku ideju buntovnicima na glasu i ostariš u miru. Inače odbijena, kao štetna i opasna.
Knjiga II: Sisari
Pišeš drugu knjigu po peti put, ali ne uspevaš da se otrgneš savetima da je bolje pisati Knjigu V.
Više ne znaš da li vrediš.
Ne težiš.
Ne naginješ.
Trend te teši želeći da izbegneš nervni slom:
Što više vina i sa lakoćom ćeš podneti sve svoje promašaje.
*
Iz usamljenosti vičeš:
„Donesi mi neku drogu.”
Iz prostorije za odlaganje čuješ zujanje brojača.
Ljudi su definisani prastarim svetskim poretkom. Iste navike i stremljenja. Praznina vapi za karakterom. Slovo, broj, simbol. Ispuniti prostor. Dok pišeš čini ti se da je rupa uvek na istom mestu. Ne vezuj se za sranja. Najumnija beleška iz marta prošle godine. Prošla je godina. U aprilu si dobio ispomoć da se snađeš. Greškom si sate proveo analizirajući pumpicu za mlaženje. Mislio si da je uređaj za potkrepljenje svesti. Nešto što dobije neko jer je poseban. Ego zaudara na trulu paštetu. Veruješ da si prepoznat. Radiš. Ne obraćaš pažnju. Miris plesni ti ne smeta, kao ni sopstveni prdež. Ljudi obožavaju sranja. Majska beleška. Ljudima treba pružati sranja. Trend razmišljaš da istetovira na bicepsu.
Nikada te neće prihvatiti kao sebi ravnog. Razvijen je biznis i troše se bogatstva na tvoju integraciju. Celokupna halabuka omogućava ti da imaš prostora. Dodatni kubni metri nemaju pravu svrhu. Stvaraju privid da nema pritiska. Inače moraš da iskoreniš neke loše navike ili ćeš propasti. Zaklinješ se. Data reč ima posebnu vrednost.
Preko noći se sve menja. Stvari se odigravaju brzo pa ne pokušavaš da ispratiš, već samo glumiš da si iznenađen.
„Podvizi nas sitnih” su proglašeni za najbolju knjigu u negovornom području. Tebi kao autoru pristizale su ponude za oralno zadovoljavanje od strane obaveštenih ljudskih bića. Na trenutak si doveo u pitanje orijentaciju. U opticaju su bile i neke plišane igračke oblika bubamare i jedna aždaja. Pristao si na dve ponude koje su ti delovale posebno zanimljive. Obe su te naterale da prekršiš osnovno pravilo kolektiva o količini otpada.
„Pomalo ti zavidim.”
Trend loše doživljava tvoj uspeh. Šalje ti nejasne, samokritične poruke. Šteta što idioti ne prate umetničko stvaralaštvo, prenerazili bi se kad bi spoznali koliko su neoriginalni i bezlični, jer je oduvek bilo ponajviše idiota, kako ovde tako i kod kuće.
Odlaziš visoko.
Postaješ uslišen.
*
Građansko društvo se ogleda u saživotu socioekonomskih klasa. Više nisi duh. Sada si stvaran. Radiš na sebi. Živiš bez ikakve filozofije i razvijaš instinkt za posedovanjem. Gutaš slatkiše misleći da je blagodet prošvercovana pravo iz raja. Gde prestaje stihija romantičarskog konzumerizma? – odjekuje tvojim praznim srcem. Poseduješ teritoriju i propratna pomagala, a nisi vlasnik svoje sudbine. Video si jednom jednu filipinsku pičkicu. Očima deteta kog je rodila i predala ustrojstvu. Ima crn, hipnotišući mladež na desnoj stidnoj usni. Zavisi odakle gledaš. Obrasla je sitnim rastinjem. Uzbuđuje te do ludila. A ludilo je lek. Bacio bi se kroz prozor. U tebi tinja čežnja. Umoran si od suzdržavanja. Postaješ imun na fenomen kolektivnog tripovanja. Ka uspehu se odnosiš kao prema preležanim boginjama. Susrećete se dok odlažete razvrstano smeće. Merite kilograme. Jednom je želela da baci nešto više. Prebacio si u svoju korpu sve konzerve. Prošaptala je izvini. Kada je odlazila, pred redom skenera, rekla je nešto glasnije hvala. Proći će i to. Ako možeš da dočekaš kraj posrnuća. Jednog jutra će zaista svanuti. Nestaće zadah polarne noći. I biće toplo. Rešenje je u samokontroli. Provera doprinosa zagađivanju postaće nepotrebna. Razmišljaš o tome. Kako je nekada bilo. Toga se ne sećaš. Da li je život bez kontrole uopšte moguć? Strahovi su odgajani. Smišljeni. Usmereni. Nadobudni bi rekli da postoji šema.
Trend više ne komunicira.
Ne postoji.
Dovodiš u pitanje mogućnost da je plod tvoje mašte.
*
Ne pružaš Trendu ruku. Talasi su halapljivi. Ljubiš ga u čelo i odmačinješ. Suviše ste daleko od sigurne obale. Predosećaš ili samouverno znaš ishod vaše potrage. Prezireš pohlepni svet koji te kroz njegove oči umiljato gleda. Doziva te – jedinstvenim matičnim brojem građana. Ignorišeš ga i okrećeš se ka deliću plavog neba. Oblaci se u daljini polako razilaze.
Ostaješ sam na plovilu.
Ogledaš se u mutnoj vodi.
Ogledaš se u umrljan izlog.
Ogledaš se u konkavan otvor mašine za pranje.
Šta vidiš?
Vidim duhove.
Drže moj novi svet da se ne raspadne.
__________________________________________________________________________________________
MILJAN MILANOVIĆ rođen je 1982. godine u Zaječaru. Fasciniran istraživanjima u oblasti veštačke inteligencije i kreativnošću mašina. Više se ne bavi muzikom. Jedri i spravlja destilate vrhunskog kvaliteta. Objavio je zbirke priča „Bending” (2010.) i „Produžetak vrste” (2019.). Priče su mu objavljivane po časopisima i zbornicima (ARS, Dometi, Povelja, Trash) i uvršćene u uži izbor književnih nagrada u regionu (Europe Short Story, Lapis Histriae, Zvona i Nari, Andra Gavrilović, Miodrag Borisavljević).
čovjek-časopis 