* Danas sam ostao bez posla vratih se na vreme presvučen u kućne haljine govoriš da je sneg neprijatelj skromnom čoveku raduješ se magiji pahulja nečije dete će trepnuti trenutnu smrt televizora. Govoriš da mužjak koji skija pod suncem sigurno vara svoju ženku plaši te otapanje snega u prodavnici kasirka je ponizila nečiju majku. Mlaz iz česme ledi lenjost raskravljuje detinjstvo otežali oblak kriješ u sudoperi. Sneg će se zaustaviti prestaćeš da lomiš nogu pod suncem primetićeš da više ne dolazim na vreme. * Stojim, naizgled mirno, kao i onaj drugi Čekam da jedan pešak prekoputa iskorači iz crvenog kruga I sigurno ne bih pogledao u nebo da me kišna kap, nepogrešivim slučajem, nije pogodila u oko Ne bih video ni kako je onaj drugi rasklopio kišobran nad trotoarom i nehotično pokrio udubinu Dok neku drugu kap u punoj brzini raznosi branik * Mikrofonija. Iza ograde. Duboki glas nastavio je da govori u stihovima. Ulazim, obazrivo; brzo sam našao stolicu. Pesnik je zaklopio listove, pa je kazao da smo i sami pohlepni, skloni hvatanju krivina; a to je, kaže, za one koji mogu da vide, veoma bolno. Usledio je aplauz. Pesnik je srknuo kafu; odmereno, podignutim tonom, čita još jednu svoju pesmu. Primakao mi se mladić: Crvima lekovi pomažu, prošaputao je. Uvodi se muzička pratnja, pesnik, gestom ruke, stišava publiku. Dovršio je pesmu. Kucnuvši par puta u mikrofon, kaže da je odista svejedno da li ismevamo Vaskrsenje, ili, pak, svetimo murale zločina našeg plemena. Sve je to gusta koprena, kaže, mi, oni, svejedno, iznova lovimo to što nas goni, pogađate, večnost je zverolika. Poneko odobravanje remeti tajac. Mikrofon je odložen. Aplauz. Šta supernove imaju s krstom?, šapnuo je mladić. Pesnik se spustio u publiku, beleži uspomenu, kratko, potpisuje još jedan primerak zbirke; ženu s mikrofonom ljubi u obraz njemu znan, skinuo je naočare, kamerman sada može da počne. Mladić je napokon spustio šoljicu i krenuo. Nisam se osvrnuo. Šapat: On nije klovn, neprestano se proizvodi. Poskočio sam. On se nakezio i prestao da postoji. ___________________________________________________ VIKTOR RADONJIĆ (Beograd, 1973.) Drame – Šav, Čopor, Reteriranje kruga, Ambis 01 (2014.); roman Dete istog besa (2016.); dvojezično srpsko-englesko izdanje izabranih pesama Junak bez portfelja / A Hero Without a Portfolio (preveo Novica Petrović; 2018.); roman Nađin karusel (2021.).
čovjek-časopis 