*
Danas sam ostao bez posla
vratih se na vreme
presvučen u kućne haljine
govoriš da je sneg neprijatelj
skromnom čoveku
raduješ se magiji pahulja
nečije dete će trepnuti
trenutnu smrt televizora.
Govoriš da mužjak koji skija
pod suncem
sigurno vara svoju ženku
plaši te otapanje snega u prodavnici
kasirka je ponizila nečiju majku.
Mlaz iz česme ledi lenjost
raskravljuje detinjstvo
otežali oblak kriješ u sudoperi.
Sneg će se zaustaviti
prestaćeš da lomiš nogu pod suncem
primetićeš da više ne dolazim na vreme.
*
Stojim, naizgled mirno, kao i onaj drugi
Čekam da jedan pešak prekoputa
iskorači iz crvenog kruga
I sigurno ne bih pogledao u nebo da me
kišna kap, nepogrešivim slučajem, nije
pogodila u oko
Ne bih video ni kako je onaj drugi
rasklopio kišobran nad trotoarom
i nehotično pokrio udubinu
Dok neku drugu kap u punoj brzini
raznosi branik
*
Mikrofonija. Iza ograde. Duboki glas
nastavio je da govori u stihovima.
Ulazim, obazrivo; brzo sam našao stolicu.
Pesnik je zaklopio listove,
pa je kazao da smo i sami pohlepni,
skloni hvatanju krivina;
a to je, kaže, za one koji mogu da vide, veoma bolno.
Usledio je aplauz.
Pesnik je srknuo kafu; odmereno,
podignutim tonom, čita još jednu svoju pesmu.
Primakao mi se mladić:
Crvima lekovi pomažu, prošaputao je.
Uvodi se muzička pratnja, pesnik,
gestom ruke, stišava publiku.
Dovršio je pesmu.
Kucnuvši par puta u mikrofon, kaže da je
odista svejedno da li ismevamo Vaskrsenje, ili, pak,
svetimo murale zločina našeg plemena.
Sve je to gusta koprena, kaže, mi, oni, svejedno,
iznova lovimo to što nas goni, pogađate, večnost je zverolika.
Poneko odobravanje remeti tajac.
Mikrofon je odložen. Aplauz.
Šta supernove imaju s krstom?, šapnuo je mladić.
Pesnik se spustio u publiku, beleži uspomenu, kratko,
potpisuje još jedan primerak zbirke;
ženu s mikrofonom ljubi u obraz njemu znan,
skinuo je naočare, kamerman sada može da počne.
Mladić je napokon spustio šoljicu i krenuo.
Nisam se osvrnuo.
Šapat: On nije klovn, neprestano se proizvodi.
Poskočio sam.
On se nakezio i prestao da postoji.
___________________________________________________
VIKTOR RADONJIĆ (Beograd, 1973.)
Drame – Šav, Čopor, Reteriranje kruga, Ambis 01 (2014.); roman Dete istog besa (2016.); dvojezično srpsko-englesko izdanje izabranih pesama Junak bez portfelja / A Hero Without a Portfolio (preveo Novica Petrović; 2018.); roman Nađin karusel (2021.).
čovjek-časopis 