AUTOBIOGRAFIJA
V.B. je samoživ stvor
čini dobra dela samo da bi
u tuđim očima ispala heroj
istinski ne voli nikoga
ponajmanje sebe samu
robuje kapitalizmu
iako tvrdi da joj novac i materijalne stvari
uopšte nisu bitni
V.B. je imala srećno detinjstvo
upornim odlascima na psihoterapiju
trudi se da mu pronađe pukotine
sigurnu kuću za svoje stihove
smatra da srećni ljudi ne pišu pesme
uporno i marljivo
pravi od sebe nesrećnu ženu
V.B. zaista veruje
da nigde i nikome ne pripada
ne praktikuje religiju
ne bavi se sportom niti je član partije
bar jednom mesečno od svega odustaje
ponekad samo poeziji
dozvoli da je uzbudi
V.B. boluje
od usamljenosti, anksioznosti
usporenog rada štitne žlezde
sebi je kao terapiju prepisala
alkohol i cigarete
više bi volela da umre od raka pluća
nego od tuge ili slomljenog srca
V.B. takođe pati od nesanice
igra se žmurke sa sopstvenom senkom
tumara zanemelim ulicama
broji osvetljene prozore
samo u tim trenucima
dozvoli sebi da oseti olakšanje
V.B. je jedne takve noći
prošla pored kontejnera
začula nešto nalik cvilenju
prvi put se nije vratila sama kući
zaspala je nasmejana
***
DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN
pljunula sam u baru
bacila opušak u slivnik
slagala nekoliko puta
bez da trepnem
ubedjivala narod
da je proteinski smoki zdrav
keš kredit isplativ
život lep kao u reklami
nekoliko puta se na silu nasmejala
glodarima u ljudskom obliku
dok mi se utroba grčila od nelagode
ostavila neodgovorene poruke
još jednom pala na ispitu bliskosti
lekciju ne biti govno prema ljudima koji te vole
prenela u sledeći semestar
u gradskom prevozu sela na mesto
rezervisano za trudnice i penzionere
pravila se da gledam kroz prozor
stigla kući u 18:03
zmijsku kožu zamenila pidžamom
legla u neraspremljen krevet
gledala u plafon
osetila golicanje po stopalima
četiri izguljene šapice
nežnim pokretima su oživljavale
telo koje samo njih
još nije stiglo da izneveri
bio je to najuzvišeniji trenutak
tog dana
***
30 GODINA LAŽI
1. još uvek ne znam šta je laž
2. lažem da ne želim da budem jedinica
3. lažem da plačem od sreće što sam postala starija sestra
4. lažem da sam se slučajno upiškila u krevet
5. lažem da se radujem što zajedno slavimo rođendane
6. lažem da je babina sarma bolja od majčine
7. lažem da mi smeta što uvek imam nekog da me vodi u školu
8. lažem da učim zato što volim
9. lažem da mi nije važno što nisam ničija simpatija
10. lažem da me baš briga što me niko ne zove najboljom drugaricom
11. lažem da se ne stidim svog tela
12. lažem da znam kako se stavlja uložak
13. lažem da se ne bojim napuštanja
14. lažem da mi nije važno da budem najbolja
15. lažem da sam se već ljubila
16. lažem da sam se navikla na smrt najbližih
17. lažem da imam ambicije
18. lažem da sam večeras popila samo malo
19. lažem da se ne sećam svog prvog puta
20. lažem da ne znam šta ću sa sobom
21. lažem da sam naučila da kažem ne
22. lažem da mi pisanje nije važno
23. lažem da će mi nedostajati kuća
24. lažem da sam oprostila čoveku koji me nije izabrao
25. lažem da mogu sve sama
26. lažem da ne želim da ličim na majku
27. lažem da sloboda nema cenu
28. lažem da ne želim decu
29. lažem da više ne čekam onog što je otišao
30. lažem da znam ko sam bez svojih laži
***
SENTIMENT
odbačenim stvarima
produžavam vek
sebi retko dajem
još jednu šansu.
***
ANATOMIJA BLISKOSTI
ljubav je fluidna
gledam kako ti se sliva niz rebra
sve do brane oko želuca
memorijalnog centra nerešenih trauma
usput napipavam pale borkinje
jedna ti je zaposela plućno krilo
zbog druge atrofirali srčani mišići
ona glavna još je zaglavljena u grlu
planiram svaki dodir
prstima beležim teritoriju
još čekam vizu za ulazak
u šengen zonu bliskosti
ako me ikada budeš pitao
šta smo
odgovor će biti
ćelija
kao na času biologije
kada te još nije plašilo
da stvari zoveš pravim imenom
mili
***
ČUPAVO
kupila sam električnu četku
za feniranje savršenih uvojaka
da mi odvrati misli od smrti
osećam strah
sliva se od temena glave
do nožnog prsta koji se koči
možda je šlog
nadam se da jeste
od njega je umrla baba
trinaest godina joj nisam otišla na grob
još sam ljuta što mi je otela tatu
ako ovo preživim
otići ću
obećavam
osećam nemoć
pulsira iz želudca
možda je rak debelog creva
nadam se da jeste
od njega je umro zet
sestra ostala udovica
pet godina je prošlo kako ne pričamo
još sam ljuta što mi je otela tatu
ako ovo preživim
nazvaću je
obećavam
osećam obamrlost
od težine ne mogu da pomeram udove
možda je multipla skleroza
nadam se da jeste
od toga boluje tata
on je srećom još živ
a mi se pravimo da ne vidimo
kako se smanjuje u tišini
ako ovo preživim
reći ću mu da nisam ljuta
obećavam
delim kosu na jednake pramenove
spaljujem ih jedan po jedan
četka se puši
miris dima guši šumsku svežinu
organskog regeneratora
u rukama držim
još vrelu smrt
od svojih obećanja
odavno sam
digla ruke
***
TREBA TI SAMO MALO UTEHE
kada te uhvati tuga u četiri i deset
kreni sitno i sporo
putem pored reke
u susret kući u kojoj te niko ne čeka
odloži povratak u samicu
pusti vodi da odnese
sve što više ne možeš da nosiš
ne koristi cinizam kao suzavac
zapamti: to nisi ti
seti se
proleće je
весна
usamljenost je prolazno godišnje doba
spusti se bliže reci
nebo i voda se stapaju
ne beži od zagrljaja
stigla si.
– iz rukopisne zbirke “PASJI ŽIVOT” –
_________________________________
VESNA BULJAN (1995, Novi Sad)
U Novom Sadu je završila osnovnu i srednju školu, a potom stekla zvanje diplomiranog ekonomiste na fakultetu. Nakon osnovnih studija svoju rodnu Vojvodinu zamenjuje Toskanom, gde na Univerzitetu u Sijenu završava master studije poslovnih komunikacija i marketinga. Danas živi i radi u Beogradu kao kopirajter u marketinškoj agenciji.
Do sada su joj pesme objavljivane u zbornicima poezije “Paket aranžman” (Enklava 2025), “Distorzija” (Enklava 2026), zbirci 100 najboljih pesama 2024-2025 “Haos ožiljaka” (Librum), Zbornik “Rukopisi 49” (Dom omladine Pančevo).
“Pasji život” je njen prvi samostalni rukopis poezije.
čovjek-časopis 