A TI PIŠEŠ PESME
Snalažljivi se snašli,
klize kroz poredak,
prave kule i penju se na njih,
kao sluz ili gliste
posle kiše smrti i bede
izlaze na površinu.
A ti pišeš pesme.
Bacaju bombe,
krize, otkaze i pretnje.
Bacaju koske
kada uskomešaju se mase,
pa se onda dugo smeju
i nazdravljaju sebi u naše ime.
A ti pišeš pesme.
Da si bar oteo od brata,
da si se bar dala moćniku,
o bar da si druga prodao,
onom što nema i to malo oteo,
onog jadnog više tlačio,
ovoga slepca bar malo gazio,
da si bar…
Ali ne, ti i dalje pišeš pesme.
Proklinje te bližnji pas
jer ujesti nema za šta.
Proklinju te otac, majka,
žena, deca, muž i svet,
što ne pričaš sa sadašnjošću
pokorno i ponizno,
što sa večnošću si na ti
i osmeh ti niče
više nego što sme,
dok pišeš
bez tržišne vrednosti,
dok živiš
bez tržišne vrednosti,
sve te pesme
bez tržišne vrednosti.
***
NOĆ
Srce ima previše otkucaja
za ovako male korake
koji rosu neće pretvoriti u more.
Na kraju dana nisu modrice,
tahikardija, bol i strah.
Na kraju dana je uvek noć.
Ali u toj noći živi i san,
a posle nje je uvek jutro
i nove oči vlažne i tople,
oči snage na barikadama,
oči zore posle noći i sna,
oči dana, pred novu noć.
***
KOD BREHTA
Brehtova kuća u Berlinu sada je muzej
čije radno vreme ne postoji na netu.
Ljudi prolaze pokraj njega a da ga i ne primete,
nedaleko od trotoara sa rečima Roze Luksemburg.
Nemačka je uspela u svom naumu,
Brehtov muzej postoji ali je gotovo nevidljiv.
Samo smo mi zadrti Balkanci ušli u njega ovog meseca,
pa nam je kustoskinja nasmejano pričala
o njegovoj ženi i njenom cveću,
poreklu kuhinjskog posuđa,
velikim scenama i brzim automobilima.
Potom se izvinjavala zbog biblioteke
u kojoj je mogla opravdati nacističku literaturu
ali ne i sve te knjige Staljina, Maoa i Marksa.
Sa prozora koji gleda na Hegelov grob,
na koji posetioci iz nekog razloga ostavljaju novac,
sada se vidi i njegov.
Hegel i Breht, došaptavaju se korenjem,
pokopani jedan naspram drugog.
Ja sam se samo nasmejao kustoskinji
koja je ponavljala da je zabranjeno slikanje,
posebno njegove biblioteke
i da uskoro moraju da zatvaraju,
pa sam na njeno zaprepašćenje zapalio cigaretu
a potom je i ugasio u Brehtovoj uglačanoj pepeljari.
Izbacila me je ljutito zbog toga
uz reči da sam prvi koji je tu zadimio
još otkada je Breht umro.
Stao sam između Hegelovog i Brehtovog groba,
zatim prišao Bertoldovom kamenom spomeniku,
uzeo svesku i olovku u ruke
i šapnuo mu u spomenik:
„Pa da počnemo.”
***
KNJIGA VEČNOSTI
Kiša bombi
možda učini da niknu mladice,
koje neće gaziti kao mrave i sirotinju
pa se onda planovi zamrse
u mrežama veštačke inteligencije
i cev postane cvet, novog jutra.
A možda će to jutro biti poslednje
kao što u nekim knjigama piše,
pogrešno čitanim i previše štampanim,
pa ništavilo neće zaobići
ni dvorce, ni zemunice
kao što piše u nekim knjigama,
neozbiljno shvatanim
i premalo štampanim.
U svakom slučaju
bićemo slovo u knjizi,
štamparska greška
ili potpuno novi stih.
______________________________
DAMIR NEDIĆ rođen je u Kragujevcu 1984. godine. Piše pesme i priče. U štampanoj i elektronskoj periodici prisutan od 2007. godine. Prva zbirka pesama „Ugrizi” izašla je u ediciji Prvenac SKC-a Kragujevac 2009. godine. Na međunarodnom festivalu Odakle zovem u Podgorici 2011. godine dobio je drugu nagradu „Vranac -najbolja kratka priča”. Iste godine na prvom međunarodnom festivalu „Vojislav Despotov” dobio je drugu nagradu za poeziju. Učesnik Festivala poezije mladih u Vrbasu (2011. treća nagrada) i Festivala mladih u Knjaževcu. Nastupao više puta na Poezinu, Argh-u, Pesničenju i sličnim formama poetskih manifestacija. Književne večeri imao u mnogim gradovima Srbije, Hrvatske i BiH. Učestvovao je i na festivalu u Breši (Italija) kada mu je nekoliko pesama prevedeno na italijanski a takođe je prevođen i na španski, poljski i francuski jezik. Jedan je od urednika almanaha „Bundolo offline 3” (2012). Zbirku pesama „Nešto si zaboravio” objavio je u oktobru 2012. godine i ona je 3. novembra proglašena za knjigu dana Narodne biblioteke Srbije. Pobednik je festivala „Poezija grada” u novembru 2014. godine u Beogradu. U Akademskom pozorištu SKC-a režirao je predstavu „Ljudi iz struke” (2014). Na „Pesničkim susretima Velimir Rajić” u Aleksincu (2015) dobio je glavnu nagradu „Pesma nad pesmama”. Na prvim „Đurđevdanskim pesničkim susretima” (2016) u sklopu obeležavanja Dana grada Kragujevca, dobio diplomu „Đurđevdanski venac” za najbolju pesmu. U septembru 2019. godine objavio je zbirku pesama „Kada kamen poleti” (UK Koraci). Predstavnik Srbije na „Slem šampionatu Evrope” u Briselu 2021. godine. Tekstopisac i vokalni solista alternativnog benda Bauk. Predsednik Samoupravnog kulturno-obrazovnog pokreta Kragujevca (SKLOPKA). Jedan od osnivača „Festivala angažovane poezije”. Osnivač „KG SLEMA”. Na Đurđevdanskim pesničkim susretima, u okviru „Majskih svečanosti” i proslave dana grada u Kragujevcu u kategoriji angažovane poezije dobio je priznanje „Kosta Abrašević” za najbolju angažovanu pesmu na susretima 2024. godine. Prvak Srbije u slem poeziji za 2025. godinu. Predstavnik Srbije na „Slem šampionatu Evrope” u Berlinu 2025. godine. Dobitnik nagrade „U korak s vremenom” (najbolja savremena poezija) 2025. godine na „Pesničkim susretima Književnog kluba Velimir Rajić” u Aleksincu.
