TAMARA PANTOVIĆ: DOM

1.
ne želim prozore
želim temelj koji će pratiti način na koji se grana drveće
i terasu sa pogledom ka ulici
nedovršenoj zbog nestašice slobode i kreativnosti
želim spiralne stepenice koje povezuju stablo i vrh krošnje
kroz nju ću nazirati zvezde kao jedinu svetlost
dok se na ulici ne pojave svetiljke i farovi
umesto krova nacrtaj mi kupolu
oslikaću je po ugledu na Mikelanđela
ali sa primesom izveštačene patetike i svesne želje
za ovekovečenjem sebe
nacrtaj mi kupolu kojom ću se odbraniti od potrebe da siđem dole

nacrtaj me dole
na zemlji
u kamenu

obraslog rastinjem moje nove zavisnosti

2.
nacrtaj
žitije pored knjige telefonskih bajki za laku noć
izvod iz matičnog herbarijuma stare kajsije
i izveštaj o njenom utanjanju

još jedan povodljiv korak ka neverovanju u ptice
još jedna molitva pred ikonostasom
još jedno priželjkivano vraćanje

trenutak pred pad
kada je trebalo da doživimo katarzu

3.
nacrtaj mi vrt
jednu staklenu baštu u kojoj ću moći da negujem ruže
moje mezimice
dok napokon proveravam da li se brže raste i mirnije spava
ukoliko se barem deset minuta na dan sluša Betoven
ako je to istina
više neće biti potrebni lekari
i nijedan pupoljak više neće biti osušen i pretvoren u čaj
ako je to istina
više niko neće izbledeti na suncu i postati providan
i kalemljenje će uvek značiti nov miris
ako je to istina
onda utopija nije daleko

jedan baštovan sa sobom nosi kreč
i komponovano jednoglasje
kao lek
prisećajući se kako njegova deca pevaju „Za Elizu“
kada naslućuju letnju oluju
i kako se oblaci razilaze

– druga nagrada na Timočkoj liri 2022. –

___________________________________________________

TAMARA PANTOVIĆ rođena je u Kragujevcu, kad je krajem novembra 2001. godine padao sneg. Trenutno studentkinja druge godine psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ranije je često dobijala pitanje zašto ne studira književnost; to pitanje je ubrzo prešlo u pretpostavku drugih da zaista studira književnost u Novom Sadu. Ako tamo sretnete još jednu Tamaru, to je verovatno ona. Na Festivalu poezije mladih u Vrbasu, kao i na Timočkoj liri (2022), osvojila je drugo mesto. Pored snega, voli mačke, mostove, kofere i, (poluironično, uz dramatičan uzdah) nažalost, ljude.