TRI PJESME TANJE KRAGUJEVIĆ IZ ZBIRKE “EXTRAVAGANZA”, Čigoja štampa, 2019.

PRAZNINA, SMISAO

Postaviš kamen. Stolicu
na rasklapanje. Sa pogledom
ka izlazećem suncu.

Blagim pokretom ruke
poravnaš zamišljenu svilu
na plohi zamišljenog stola.

Ovde je mesto za slanik.
Pomisliš. Ovde za bokal.

I gledaš već kako
na zamišljenom staklu
zagasitost horizonta
rasplamsa toplu uzvisitu
sen svetog zaštitnika doma.

Ovde će biti ogledalo.
Za dragost svih gledanja.
Trajanje. U promeni
unutarnjih slika.

Ovde senica.
Ovde kavez za ptice.
Ovde tanjirić vode za psića.
Otpali cvetak trešnje.
Za zalutalu fazanku.
Ovde laki šapat tla.
Blagi odron i šljunkovita
staza. Kojom prilaze
mlada žena i dete.

Ribnjak i kazarka
u pozadini. Pejzaž
uramljen. Na zidu
fascinantnog opažaja.

I tako. Prione praznina.
Rana pošasti puna.
Uz iscrtan smisao.
A onda. I ne treba
mnogo. Smislu. Da uđe.

***

PET PO PET

Svako ima svojih pet minuta.
I onaj u biznis-klasi. I onaj
na mostu. I onaj ispod mosta.

I onaj što se nađe na običnom
drumskom putu. Kraj kojeg
jednom. Položena je jedna.
Još običnija. Kutija za obuću.

Odatle potičem.

Mada gotovo nikada. Ne pominjem
kutiju. Radije pišem. O bezbroj
stvari. Sitnica.
Koje čitam u ljudima.

Setim se Nabokova. Koji kaže
da život je talentovaniji
od nas. Da njegova dela su
nepredvidiva. Neopisiva.

Ne mogu kontrolisati ključeve
i brave Slučaja. Ali rojeve
slučajnosti mogu da navedem
da putuju napred. U različitim
smerovima. Od kojih. Dok pišem.
Svaki može biti moj.

Kao što duša zavodi hrapavost
kore. Usamljenog stabla.
Načinom vetra. Uči ga da progovori
smislenošću vazduha. Jezikom
lišća i ptica. Da bi bila živa.

Imam stotinu identiteta.
Jer svako. Pa i ja.
Ima svojih pet minuta.

A pet po pet. Otplovi. I ode.
Kao pusta reka. Ovaj neumoljivi.
Raskošni. Neponovljivi. Vek.

Na obali ostavi vreću zapleta.
Krišku rajske jabuke.
Četvrtaste. Po meri kutije.

***

KADA NE PIŠEM

Nisam tako dobra.
Tako pravedna.

Gazim travu. Jer je istinsko
polje koje moram preći.

Uvodim detinjaste godine
u zrelost. Ukradem trešnju
ili dve. Dok kupujem kilogram.
I inače netačna. Grešim
u svim računama. Volim
vožnju zadimljenim kombijem
po planinskim zavijucima.
Stara pisma. Noćne razgovore
između nesanice i vina.
Umiljatost mačke koja istražuje
gipkost. Forme uzmicanja jednom.
Granice preobrazivosti iste
priče. One sa otiskom crne šape.
I mirisom svršetka.

Stih je tačnost. Čvrstina
zemlje. I idealna daljina
neosvojivosti neba.
Ljubičasti horizont dakle.
I oblak koji možeš poneti
u gornjem džepu. U nedostatku
pilule za slobodoumna disanja.

Kada ne pišem. Sakupljam
te nebeske oblutke. Grudve
astralne lepote. Fikcije
posrebrene prolaznošću.
Patinom naših dodira.
Sa jasno upisanim sudbinama.
Razlomcima uzvišenog.
I strašnog. Što opet i iznova
nadigraju koreografiju senki.

Pokazujem ih Stvoritelju.
Čitam. I u tami.
Divim se. Pisanju.

TANJA KRAGUJEVIĆ (1946, Senta; Zemun)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.