NOĆNE ŽENE UMESTO TREPAVICA IMAJU PERJE
Na tvojoj terasi pušim cigaretu
gledam u obešene CD-ove
uz vetar plešu godine i žanrovi ispisani markerom
Sa druge strane diska je moj odraz
ljubičast i zelen
kao vrat svih golubica koje su pobegle
Možda odsjaj tera druge ptice
ali ljubavnice nikada ne vide
kako se reflektuju sunčevi zraci
One ne ostavljaju jaja u saksijama
gumice za kosu u stanovima
pre tuširanja vezuju punđu donjim vešom
Ljubavnice na terasama ne prave gnezda
dolaze samo da bi ispušile cigaretu
posle seksa
***
UMIRE SE MEĐU SVAKODNEVNIM STVARIMA*
Prababa je imala tri muža
poslednje što je dodirnula usnama
bio je porcelan
Umrla je dok je pila kafu
nikada mi nisu rekli
da li se šolja razbila
Pradeda je u dvorištu imao dva drveta
poslednje što je video bile su grane
bez plodova
Umro je dok je crtao stablo
nikada mi nisu rekli
porodično ili kruške
Tata je imao jednu svesku
nije ništa zapisao
ruke su mu bile vezane za bolnički krevet
Umro je
nikada mi nisu rekli
više od toga
U tvom stanu
šolje pored kreveta
smežurane kruške na tanjiru
Vezuješ mi ruke
mislim
umire se među svakodnevnim stvarima
*Delimir Rešicki, MAGIC & LOSS
***
NASLEĐE
Crteže kuća stavljamo u vatru
privremeno je toplo
dok domovi iz detinjstva postaju pepeo
Posle krovova palimo pesme o očevima
plešemo oko plamena
noć liči na kult predaka
Pre nego što sam stigla u šumu
ključeve sam zakopala u zemlju
ti si svoje ostavila pod otiračem
Uvek napuštaš dom jer ti golica stopala
uvek čekam da novi izraste iz saksije
Što više kuća žrtvujemo vatri
duže će goreti
Zapalimo li porodično nasleđe
duže će biti toplo
***
NOĆNI RAZGOVORI
Leto je
Pišem ti
o mesecu koji se kotrlja niz krovove
Kažeš
sunce je podnošljivo samo kada odlazi
Sledeće telo o kome govorimo
nije nebesko
već moje
Posmatram ruke
na koži nije morska so već mraz
Toliko se dugo dopisujemo
nismo ni primetili
Zima je
***
POVRATNA AMBALAŽA
Prislanjam stopu vinske čaše na tvoje telo
kroz stetoskop slušam oluje
Ubrzanim disanjem uništavaš tuđa dvorišta
čupaš krovove
Pre polaska zamišljam da si drvo
što pada i zaustavlja autobus
koji putuje ka tvom gradu
Ostani
mrežastim čarapama zaštitiću vinograde
pićemo iz flaša koje se sudaraju
Umesto vetrova čućemo
crkveno zvono iz cegera
__________________________________
SUZANA DŽUVER (Kula, 1996.) diplomirala je na odsjeku komparativne književnosti s teorijom književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Poezija joj je zastupljena u zbornicima Rukopisi 45, Tajni grad i zborniku pjesama s konkursa za pjesničku nagradu Milo Bošković, u časopisima Poezija, Beogradski književni časopis i Panache, te na književnim portalima Astronaut, Strane i Čovjek-časopis. Povremeno piše književnu kritiku za koju je osvojila drugu nagradu na međunarodnom festivalu književnosti Bookstan u Sarajevu, a također je objavljivala i na portalu Bookvica. Prvu pjesničku zbirku “Riblja kost” objavljuje 2022.godine u izdavačkoj kući PPM Enklava.
čovjek-časopis 