Tag: Nenad Kostić

USAMLJENI JEDU POSLEDNJI

ne pozdravljamo se
navikli smo
na prećutno pomirenje
jednom u godini
kada je kuća puna

ribi se oduzimaju kosti
u podrumu se ispituje
starost rakije
samo nešto u meni
uporno izostaje
kao da su mi ga odvojili viljuškom

pokazujemo nežnost
u porodičnoj potrebi
da budemo dobri domaćini

***

OBLAČIM OČEVU TEKSAS JAKNU
I VOZIM BEZ GLEDANJA U RETROVIZOR

imam dvadeset i šest godina
nisam nasledio stan od babe
nemam ušteđevinu na računu
ni redovan seks

bes mi izjeda obraze
ne podnosim konzumerizam
što zaudara u hodnicima
tržnog centra

u kratkim pauzama od posla
način na koji ljudi žvaću
izaziva mi napad panike

zvuk pišanja u pisoar
postaje eho nostalgije

razmišljam
kako je teško biti otac
deteta koje nema ništa

***

BESMRTNI JUNAK NA BESKRAJNOM PUTU

zove se Hiron
gleda sadašnjost kako nestaje
u retrovizoru

pušta da vetar
odnese kaubojski šešir
i kači ga na kaktuse pored puta

njegove četiri noge
upozoravaju na
neuhvatljivost

iza njega i njega
ili njega i nje
ostaju istopljene
linija na asfaltu

što podsećaju
na uzbuđenje pri
škripanju guma

kada izađe iz auta
bezimeni vozači
ostaju pokvašenih obraza

_________________________________________


NENAD KOSTIĆ, rođen 1996. godine, apsolvent na departmanu za Srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde trenutno živi. Bavi se pisanjem poezije i proze, kratkih priča i eseja i prikaza književnih dela. Radovi su mu objavljivani u časopisima Bez limita, Nedogledi, Saznanje, Magacin reči, Buktinja, Dunjalučar, XXZ magazin, Bludni stih, Astronaut, Strane, Enklava, Čovjek-Časopis, Hiperboreja. Učestvovao je u projektima kao što su promovisanje časopisa Nedogledi i u projektu povodom Svetskog dana poezije koji su organizovali Narodna biblioetka Desanka Maksimović i Udruženje Sevap za 2021. godinu. Jedan je od učesnika Internacionalnog festivala književnosti u Sarajevu – Bookstan, u okviru radionice „Kritika i književni zanat“ i učesnik dve godine za redom Praznika poezije koji ogranizuje KOM018. Učesnik je i pesničke večeri Poetskom rečju „Stop nasilju nad ženama“ 2021. godine kao i organizator poetsko-ilustrativne večeri pod nazivom Ko sam tebi?. Osvojio je drugu nagradu na konkursu Studentsko pero za pesmu Očevi i njihovi sinovi. Autorski, kritički tekstovi su mu objavljeni na blog- portalu Filozofskog fakulteta u Nišu a vodi i bookstagram profil pod nazivom poezijabezpesnika gde redovno objavljuje kritike, recenzije i prikaze, odabrnih i pročitanih knjiga proze i poezije. Polaznik je radionice kreativnog pisanja Zvonka Karanovića.

PALJEVINA

deda je svake godine
palio travu livada govoreći

palimo je u jesen
da bi u proleće izrasla nova

deda vidi kako gori trava u meni

***

RASTANCI I KONZERVE ANANASA

u mom gradu nema
telefonskih govornica

ne kupujem svakodnevno
konzervisani ananas
na čijem poklopcu stoji
datum našeg rastanka

telefon mi je isključen
od mene nećeš dobiti poruku
šifra je voleću te još
10.000 godina

zasigurno je da neko
upravo nekoga ostavlja

možda onaj koji sedi
do tebe u gradskom prevozu
ili koji te je slučajno
laktom dodirnuo u prolazu

konzervi ananasa u frižideru
je odavno istekao rok trajanja
ni mi više nismo za upotrebu

***

VOJNIK KOJI NIJE RANJEN U RATU

Pišamo uz iste tarabe
mačke već dugo nema
odlaze kada je vreme da uginu.
Ne treba menjati početak
otac me nije učio kako se brije, 
kako se stavlja prezervativ
ni kako da ne ličim na njega.

Učio me je kako da pijem
da dovoljno dugo ostanem trezan, 
kako da pušim a doživim šezdesete, 
kako se seče stara hrastovina
Kao kada odrubljuješ čoveku glavu,
tako sam i pisao pesme.

On je išao u vojsku 
ali noga mu nije ranjena u ratu 
i nema čime da se pred nama ponosi,
maštao je da sam najbolji vojnik
a ja nikada nisam slušao naređenja.

***

PRE UPOTREBE PAŽLJIVO PROČITATI

rekao bih da potencijale trošim
na pisanje o životu drugih
reči uvek imam u rezervi

privlačim Šinigaminim očima
a nekad besnim što ne mogu
da udomim sve promrzle pse

prsti su mi precizne makaze za kožu
telo instrument padanja
libido poput pulsiranja glavobolje
uputstvo za mene upozorava

pažnja
ne izazvati u njemu bes 
poješće te kao trešnju
ispljuvati kao beskorisnu košticu
uz to napisati o tome pesmu

***

DRUGAČIJA VRSTA NEŽNOSTI

nekad nisam raspoložen za ljubav
pa ti ne naslonim glavu na rame

u taksiju smo se tek setili
da smo zaboravili rezance kod
bake koja prodaje mandarine

voleli smo da ostajemo gladni
zeleni hodnici bili su sastajalište
za one koji se kriju od sebe
pronašli smo se među njima

verujem da stvari pamte
zato nikad nisam promenio tvoj
raspored nameštaja

kapi iz slavine
tope talog kafe u prazninu
neoprani tanjiri znače odsustvo
grubih dodira žicom za posuđe

potrebna nam je
drugačije vrsta nežnosti

_____________________________________________________________


NENAD KOSTIĆ, rođen 1996. godine, apsolvent na departmanu za Srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde trenutno živi. Bavi se pisanjem poezije i proze, kratkih priča i eseja. Radovi su mu objavljivani u časopisima Bez limita, Nedogledi, Saznanje, Magacin reči, Buktinja, Dunjalučar. Učestvovao je u projektima kao što su promovisanje časopisa Nedogledi i u projektu povodom Svetskog dana poezije koji su organizovali Narodna biblioetka Desanka Maksimović i Udruženje Sevap za 2021. godinu. Jedan je od učesnika Internacionalnog festivala književnosti u Sarajevu – Bookstan, u okviru radionice „Kritika i književni zanat“. Učesnik je i pesničke večeri Poetskom rečju „Stop nasilju nad ženama“ 2021. godine. Osvojio je drugu nagradu na konkursu Studentsko pero za pesmu Očevi i njihovi sinovi. Autorski, kritički tekstovi su mu objavljeni na blog- portalu Filozofskog fakulteta u Nišu a vodi i bookstagram profil pod nazivom poezijabezpesnika gde redovno objavljuje kritike, recenzije i prikaze, odabranih i pročitanih knjiga proze i poezije.