DIMLJENE KAJSIJE
Prvi su smetovi
Iznosi se vruće testo
Na trem prozora koji gleda
Iza kuće
Na ograđenu sitnu baštu sa matičnjakom
I sve je sigurno u tom činu
Izvesna sugestibilnost na toplinu po rubovima
Baršunasti mehanizam u šakama
Koji to testo suprostavlja
Nanosima snega preko oluka,dvorišta, polja
Dim koji se sa testa diže prema tavanu
Drugačijeg je mirisa i putanje od ovog
Koji vidim sada
U prelaznom dobu
U skoro praznoj bioskopskoj sali
Uz solidno očuvanu nitritnu traku
Dim sa vlažnog kaputa beskućnika
Jedinog pored mene u sali
Koji je zaspao na prvoj stolici do kvarcne peći
Jednom nam je zalutala lopta
U tuđe komšijsko dvorište
Bila si sa mnom
Čovek i žena su nas ugostili, kajsije su tek nadošle
Verovatno su i umrli ti ljudi, bili su tada već stari
Pričali su nam kako je tu u dvorištu svakog vikenda
Svirao kontrabas i flauta
Sve je bilo sigurno i izvesno
Kakvi su i naši životi mogli biti.
***
JASTUČNICE
Skidaš se kao pokrov i odlažeš
U ćoškove koji će se pogužvati zajedno sa njim
Koji je trenutak pre imao jasan oblik
Imati jasan oblik
Samo u pokrivanju drugog
Izbušena mišjim zubima i oštrim ivicama
Sve manje opstaješ u toj nesebičnoj nameri
Davanja smisla drugom
U nužnim pokretima
Lišću
Udasima
Ali
Tako je izgleda jedino moguće
Osećaj za pravac, pa putovanje, pa putokaz ka nazad
Prvi put vetar sam video
Na raširenim belim čaršafima u našim dvorištima
I pomislio da tako mora izgledati i Bog i svet
Jednostavan i lak
Svet se, ipak, pretvorio
U praznu kutiju za nakit
Šupalj ali zahuktao rudnik
Koji će jednom zasigurno progutati svetlost
Ali to će kroz njega proći neopaženo
Tiho i brzo
Kao nedozreli san kome smo podređeni
Od početka.
***
KEDAR
Poravnati se
Ući u tonalitet ivica granita
I tupog šuštanja iznad svih tih grobnih mesta
Ne mora se ništa ostaviti na pločniku
Ni nenamernog traga
Ni lakom isprskanog cveća
Sesti pored
Već okrnjenog
iskolažiranog u vašarskom nagonu uspomene
I voleti ga više od bilo čega prošlog, sadašnjeg
I budućeg u svetu
Udobno ginuti
U takvom jednoumlju.
***
MAKAZICE
Otkinula se. Već dugo istanjivana žica. Ne znamo kada i gde, ne znamo zašto. Na toj žici drzao se čitav svet, i to nas neće naročito dirnuti. Iako je to naš, sitni i jedini svet. Kao što su nam, između ostalog, dugo već, česme podešene na mlako, vazduh pogodan za sitnokalorijsko bilje i lako isparljive otrove. Učestala upotreba reči sve, svako, oduvek, kao dokaz jednog nabreklog stomaka varljive samodovoljnosti. Trulez i zadah na lako-kvarljivi mehanizam kojim hranimo decu i slikamo hramove. Žica je postala prelaka, sada lebdi u različitim pravcima, lepi se za tuđe prozore, gaze je mravi i krupne izlučevine godina. Juče sam je video kako ulazi u usta i lepi se po znojavom licu nekog diplomate koji je dobio tu privilegiju da nauči jedan mali, egzotičan jezik i kao nezamenljivi stručnjak reši vekovne probleme i nelogičnosti ovih prostora.Dugo je balavio po prstima dok je nije konačno izvukao iz usta i ona se , u ritmu sedam osmina i nagoveštaja oluje, uputila u nepoznatom pravcu.
Dok sam je pratio pogledom, neki topli besmisao uvukao mi se u prehladni i odvratni sok od djumbira koji sam naručio za tvoju ljubav i za blagoslov brojnih antioksidanasa koji će produziti naš pogled ka toj sada već paučini, dimu, prozirnosti koja postoji samo kao imenica, ne i kao nešto na šta ćemo ikad više moći spustiti šaku, odmoriti potiljak.
***
HUMUSI
Sve neizvesno opstaje
A mi se u zapuštenosti dvorišta iza kuća
Predajemo još jednom snu:
Počupati travke i od njih napraviti venac
hranu za mrtvu marvu
kiseonik za zadavljene gradove
Onda otputovati
Sagraditi soliter bez prozora
I u potpunom mraku prvom do sebi
Dati da probije zid
Svečano pusti taj mrak napolje
Razblaženi mrak spoljašnjosti
Biće ređi i pitkiji
Onda se u bolje prilagođenom oku
Vratiti
Svom dvorištu i oskudnoj vegetaciji
Svojoj plitkoj nadi
Da je ovo
Najviše sto se može imati
_______________________________________________
MARKO KRAGOVIĆ, 1990.
Specijalizant interne medicine, laureat Festivala poezije mladih 2016. godine. Objavio zbrirku pesama Šav u izdanju FPM, koja je bila u užem izboru za Brankovu nagradu. Objavljivan u zbornicima i na internet portalima. Piše i prozu, esejistiku. Živi i radi u Beogradu.
čovjek-časopis 