PITOME ZVERI
Pod mojom posteljom
žive pitome zveri.
Njuškom glade mi obraze,
jedna dobra kuja sedi u mome krilu
misli
njena bi budućnost
drugačija bila.
U mom krevetu,
košmar kolo igra
Ne mogu da izdahnem,
predak me tera
da danju živim
što noću udahnem.
Stopalima
Zaustavljenost vlada
Кuja se na prste uspinje
Budućnost ne izriče
Prošlost iz stopala
kao bršljen raste
U mojim prstima
klin jedan spava.
Кlin klija,
njime sam mogla
temelj prikovati
dok
pod mojom posteljom
spavaju pitome zveri.
***
REŠAVANJE UКRŠTENICE
Dan je otpočeo punom kesom smeća,
mirisom jeftine plastike
nedovršenim obrocima
i kiselinom.
Trešnja cveta u inat truljenju i negira zadahe,
obuzetost lošim početkom
kao i zanemarene obaveze,
Nerešenim poljima današnje ukrštenice.
Ista melodija provlači se
dok trešnja lagano sazreva u plod,
a i dalje šuška tanka plastika
i ograničava horizont.
Dan je otpočeo punom kesom smeća,
Veoma brzo to rešavaš
spretnim pokretom zgloba
unapred osmišljenim –
Rešavaš se tereta.
***
TEK NAGOVEŠTAJ
Želim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu
I ništa više posle dvotačke
jer biće ti mnogo, i biće teško
disati i pričati o pesmama.
Usnićeš tada tek nagoveštaj,
usred ravnice koja pamti ratove,
nikako sastanke,
I ostaće trag moj na tvom telu
poput semena utisnutog duboko
u zemlju koja je odavno ničija.
Da poneseš od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag
pa ih pusti niz vodu
Onu veliku što sve pred sobom nosi,
ili malu i tek primetnu.
I one su ničije, ali će doplaviti do nekoga.
Na vrhovima prstiju ostaće
upisani godovi, istorija sastanaka.
Snoviđenje se širi u talasima,
a tragovi ostaju utisnuti u zenicama
puteva zasutih lišćem svelim
sa jablanova.
***
TOG DANA, PRE ONE NOĆI
Šta ti uopšte ostane od dana
ako si preživela noć strahova
ili nagoveštaj tuđeg postojanja
što ti oblikuje savest
Možeš da se uspraviš
i popiješ vodu
pustiš da ti se sliva između dojki
dok više ceniš sebe, manje cediš smisao.
Možeš da protrljaš ono što je ostalo između
jednog nosa, potiljka i trećeg oka
Pa nastaviš sa sirovim mirisima doručka
koji podseća na leto
Niz grlo ti klizi
crvena ljuska,
njena mekana unutrašnjost
što pretvara
strahove u kašu,
Ono što ostane od dana prebacuješ
iz glave u prste, iz grudi u noge,
iz noćnog vriska u reči bez slutnje
Što dolaze polako,
nekad ekranizovane, a nekad arhivirane,
na kraju zaboravljene
Nekoliko dana kasnije.
***
OVDE SAM POČELA DA TI ŠALJEM PISMO
Ovde toplota ne isijava isto kao kod kuće.
Poslušala sam tvoj savet, pivo je, zaista,
najbolje u podne. Nema razlike u peni
između popijenog i trenutka kada se spustiš u more,
pa šta te prvo udari.
Ovde, nadesno, stena još uvek ima pečate tela,
seća se naših tečnosti. Sigurno, ponekad zasuzi i zimi,
jede ostatke epitela pažljivo poslaganih,
Nemarno ostavljenih zglavkarima i mekušcima
dok se ne obnovi prisustvo sledeće godine.
Ovde se na ulicama, slabo gleda ljudima u oči,
Duše se kroz mirise prepoznaju, kao kada pažljivo
protrljaš grančicu ruzmarina, pa si već gladan.
Halapljivo gledaš u more. Za stopala se lepi,
crvena zemlja i plavi bezimeni cvetovi.
Ovde na terasu sići ćemo iz postelje,
nakon što nam so obeleži dodire,
Toplota dolazi iz kuhinje, iz velikog lonca
u kome se praćakaju i sastaju jezici sa svih strana sveta.
Ovde sam počela da ti šaljem i pismo,
i razglednicu, i potpisanu fotografiju –
Кovertu punu presovanog bilja i trepavica, zatim,
prstohvate crvene zemlje i plavi bezimeni cvet.
Počela sam, zalepila ivice koverte jezikom i usnama,
poslala dok još ležiš kraj mene –
Ovde je sve kako treba, i kako kažu: puno pozdrava
__________________________________________
GORICA RADMILOVIĆ (Sombor, 1992) diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na odseku za srpsku književnost i jezik. Na istom fakultetu odbranila je master rad – „Politika i književnost – Embahade Miloša Crnjanskog” (2017). Trenutno je zaposlena kao stručni saradnik na Leksikonu pisaca srpske književnosti u Matici srpskoj. Dokotorand je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavila zbirke poezije Striži masku, konak nemaš, Sremski Кarlovci 2017; Sedi, uješće te kamen, Pančevo 2022. Priredila: Ulog uma čelovečeskoga (1808) (sa Milenom Zorić), Novi Sad 2019; Jovan Ljuštanović, Pozorište kroz zečje uši, Novi Sad 2021; Jasmina Topić, Sada smo na ostrvima, Novi Sad 2022. Dobitnica je nagrade „Stražilovo” (2017). Prevodima, poezijom, naučnim radovima i prikazima zastupljena je u časopisima: Letopis Matice srpske, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, Noema, SRP, Beleške, Detinjstvo, Povelja, Kvartal,КULT, Novi polis, Poenta.
čovjek-časopis 