LOGOPED
u Bosni ne viđoh građana još od građanskog rata
reče mi jedan: otišo si u pravi čas
Noa nije ni počeo brod da pravi, a ti se već spasio
molim te snimi jedan solo za Medinu
kraj dušeka meka
a ova vrelina, pa nekakav srklet insana prožme
ubi me po slabinama
i sve posrćem
znaš li da slanina ne goji
jer domuz ne doji
povika u sebi hadžija Sulejman
(stalno u selu lago da posti)
našla jednom tetka Enisa na verandi kosti
krmeće bile, klela se djecom
a Sulejman prvi za iftar sjedne
pa onim prstima što je krmetinu diro
opogani sofru da niko ni ne zna
uzme zalogaj riže pa podigne pogled na dajnicine bujne grudi
dok se tetka batkom po tepsiji bavi
bez tespiha nije jeo, jednom mu u supu ispo
viljuškom ga ganjo i vadio
umrla neka što mu pare bila dužna
u kasni akšam kad pametan insan spava
on je po ulicama hodo
i svaku joj posmrtnicu u čaršiji obišo
i na svakoj flomasterom napiso: “vrati pare”
znao je on ako se jednog dana iskorijeni siromaštvo
da nestat će i vjera
zato je na nišane redo gorske vijence
šizofrenik masturbator
ujutru ustajo i išo na poso
radio ko logoped
i sve djeci viko
„Hajd sad recite: nanula“
***
KASETNA
Bogumili se skrivali po pećinama
gledali u kamen
i đe su sad?
bežičnim mikrofonom ubiše svata
dajte nam malo sifilisa, prostakluka, vaški, rata
Vidi, Igman!
a seljanke jedre, jake, grube, femine
građanke ne vidim, manje su od čestice prašine
ali čuju se
osjetim vlagu, možda i fajtinu
Hajate
Imam goluba izdresiran da na munaru sleti
svezali smo hodži slanine oko nogu dok je spavo
pa ga prijavili u islahijet
završio u avazu
biro između šijita i sunita
na kraju u Srbiju otišo ko izbjeglica
preko cijelih leđa istetoviro Vuka Karadžića
na lijevo rame Ivu Andrića
i sebi prizno da je janjičar ali Savinih korijena
U Bosni se u kamen gleda
prvo štale od stećaka napravili
pa tek onda o kulturnoj baštini
piramide se traže
de, pojavi se Tutankamone, pa ćorćik tubeztak
A tri hajvana
sijaset klupa, oronula ministarka
a sad će izbori
Alija s prijevodom mogo bi da prevali
na enu stranu sve ko i do sad
Što nas ne ubije to nas ponovo gađa
ma kasetne su zakon
kao i ispiranje mozga
od klanja do klanjanja
mali korak nas dijeli
u tom koraku bijeda se skupila
za nju drama davno napisana
još da naleti dobar producent
da to lijepo i kako treba pogura
***
CRNI DUD
samo crni dud je naš
bijeli je hrišćanski
a kad dud rodi i raširi grane
mišćem miri dok sabah ne svane
kalemila dud na ružu
al ne reče svome mužu
đevđir nosala
i po vodi hodala
u mutvaku rađala
mejtef pohađala
centar pite kašikom pogađala
dukate u ustima nosila
bila jedna pa se opet rodila
tri je hitne odvele u noć
pod ašlamom okoti se Meyra
dijete s bradom rodila
ćurtu s lima pojela
u jabukov pekmez umakala
kabašom se kupala
Aliju s prijevodom pratila
u Bakira se zaljubila
čojku nije pričala
čojku borcu bez zlatnog ljiljana
al duše čiste pune gelera
***
U PUPKU MRAK
pomrčina, neko hlupa
ona se pokrila jorganom po glavi
ja sam se sakrio pod sijeno
na verandi ostali fildžani s kahvom, sve će se ohladiti
korica mi se zalijepila na nepce, na štesrce
neće dole, a neće ni napolje
ama svud je pomrčina, akšamlije
kad borci banuše u grad
sikirama razhlupaše ne moj klavir
popališe ne moje slike sa zidova
poderaše ne moje knjige
ubiše umjetnost, ona ni mukajet
neuzubillah, moj Ekreme
a svud je pomrčina, miris kadulje miriše u sijenu
a ti sama pod jorganom u mutvaku
…zar već sabah?
virim ispod sijena i vidim u daljini malehnu limenu konstrukciju, poredali ih
svi poredani savili se toliko da su do koljena ovome što stoji
vidim mu pupak, a u pupku svemir cio
sabah, a opet pomrčina
tamno je, kiselo, omora
neuzubillah, moj Ekreme
_______________________________________________________________________
EDIN DŽAMBIĆ rođen u Mramoru 1980. godine. Trenutno živi u Zagrebu.
čovjek-časopis 