POČECI
I crvljiva jabuka zaplaka
žali što ne ostade cvet.
I oronula kuća
žali što ne ostade temelj.
I carstvo koje propada
zažele da opet bude malobrojno pleme.
I hartija na kojoj pišem
žali što nije ostala drvo.
I drvo bi htelo
ponovo u seme.
I filozofija bi na agore.
I književnost bi natrag, na ploče.
I reka žali
što nije ostala izvor.
Jedino vreme
nema za čim da žali, nema gde da se vrati.
***
NEŠTO
Čuo sam nesuđenu majku
koja plače nakon spontanog pobačaja,
osam meseci je zamišljala odrastanje deteta.
Čuo sam neuspešnog studenta
kako plače nakon što je
konačno odustao od fakulteta,
zamišljao je svoje zaposlenje.
Čuo sam nesrećnog mladića
dama je rekla sudbonosno ne,
pričao je o životu koji je sa njom planirao.
U tom gubilištu
i ja sam izgubio nešto.
Sećam se dobro,
stari pesnik mi je rekao:
Pesnici ne plaču
nad zaboravljenim pesmama.
Umesto te pesme,
napisao sam novu, ovu.
***
XY PUTA
Pokušao sam da presaberem život
i na samom početku ovako bi:
Nešto što sam radio x puta
odmah se posvadilo
sa nečim što sam radio y puta.
Ako u obzir uzmem
današnji alfabet
i današnji način rešavanja jednačina
ne bih imao nikakve oznake
za dalje presabiranje života
osim oznake xy,
tako bi mi ostala svađa zvana xy.
Oznake poput a, b, c, d ili e
mi nikad nisu bile bliske.
Raduje me što u obzir mogu uzeti i grčki alfabet,
sad imam nove oznake.
Osim onog što sam radio x puta
i onog što sam radio y puta
sad imam nešto što sam radio α, β, φ, δ puta.
Sada protivrečnosti mogu da se množe.
***
GRANICE
Ostavi nas od prestola daleko!
Perikle, nikada se nije popeo na Olimp,
niti je poslao planinare.
Ko zna koliko bi trajalo Zlatno doba
da je stigao glasnik sa osvojenog Olimpa.
Ramzes II se nikad nije popeo
na kamen Benben,
kako bi dokazao svoje tvrdnje,
ne bi mogao ni da je hteo.
Najzad, vizantijski car Vespazijan
na samrti je rekao:
Mislim da postajem bog!
Demanti je brzo stigao.
Ostavi nas, Bože, od prestola daleko!
***
SKANDIRANJE
Deca igraju fudbal.
Preko polja prolaze
ratni zločinci u nastajanju,
oni ne buše lopte,
već glave,
jer znaju da će ubrzo
njihova imena
odjekivati stadionima.
__________________________________________
AMAR LIČINA rođen je 15.8.2001. u Novom Pazaru. Studira književnost na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru. Poeziju i prozu je objavljivao u domaćim i regionalnim časopisima, portalima i zbornicima. Bio je finalista 54. FPM u Vrbasu. U ediciji Prvenac SKC Kragujevac objavio je zbirku poezije Mera stvari. Uređuje blog za poeziju Libela. Pohađa radionice kreativnog pisanja kod Enesa Halilovića i Zvonka Karanovića. Živi u Novom Pazaru.
čovjek-časopis 