Prodao sam dedovinu
i došao u veliki grad
ovde nema pogleda na stado srna
na proplanku
koje samo seoski lovci mogu
da love
nema bahatih pogleda seoskih
đilkoša
na moju sirotinju
ovde mi niko ne zvera u tanjir
ovde mogu na miru da umrem
tek ako se u smrti usmrdim
komšije zovu policiju
***
Sinoć je moja duša imala viziju
da će na meču Cedevite
i Venecije
biti manje koševa
nije psovala što dobro plaćeni momci
ne pogađaju koš
nije psovala boga kockarnica
zbog nameštaljki
srećna je bila moja duša
a za viziju joj nije bio potreban
kokain
čak ni obična brlja
moja vesela duša je
narkomančina
dopinguje se
adrenalinom
***
Užasne pomisao da sam zrela kruška
koja samo što nije pala sa grane
da me jedu svinje plovke i druga
posrana pernad
umesto da blagorodna ruka
od mene spravlja žestinu
alkohol
opoj za zanesene duše
sudbina dostojna bogova
koji ushićuju dušu i um
***
Nikako da odem na zlatni Pek
sa velikim sitom i velikom lopatom
snažnim zamasima
da ispiram tone sjajnog šljunka
iščekujući da već u sledećem trenutku
zablista na suncu
zlatno zrnevlje
dok brzakom bistrim promiče
pastrmka savršene vitkosti
kakve u teretani
nema
***
Ne treba biti sebičan
uživati sam u svojim snovima
dok napolju neko viče
skupljamo stare akumulatore
stare šporete stare veš mašine
stare ljude
snove treba iznositi na vetar
dok su sveži i mladi
dok ne bude
da ni za otpad nisu
***
Ako si nemilostiv prema akrepima
karakondžulama i vrhovnim anđamama
ne pišeš snishodljivu poeziju
pravi si zlikovac
ali da bi to bio
treba imati velika muda
dok hodaš misliti samo na njih
ne obraćati pažnju
na povremeni prolazak kometa
kao da je to neka posebna
svečanost
ne imati vremena da se pitaš
sreća li je
ili nesreća
saplitati se o sebe
***
Što bismo se voleli
pa da patimo zbog neuzvraćene ljubavi
zar nije lepše
svako u svojoj jazbini
da bezbolno gledamo porniće
poistovećujući se
sa porno zvezdama
sve dok nas provajder ne opomene
da će nas obrisati sa liste
ako pod hitno ne izmirimo
dug
***
Kad je žena lepa i zgodna
uz to još i dama
i mi seljaci iz Pržogrnaca
postajemo gospoda
brišemo nos o rukav
kad niko ne vidi
pljujemo gde stignemo
samo kad smo sami
pred damom smo uspravni
vitezovi
ljupkih crta
spremni da izginemo
za čast ako treba
naravno ako dama ne umišlja
da smo obična
stoka
***
Te ogromne arene u kojima gladijatori
jure loptu
a gungula u transu
divi se veštini
odsecanja glave
ubacivanjem iste kroz obruč
šutiranjem u mrežu
rukom ili nogom
nogom je popularnije
dostiže vrhunac poniženja
tu je smrt umnožena
ubiti protivnika
više puta
kakva slast
***
Da ništa lepše dušu ne grli
kao ljubav
tvrde oni koje ljubav nije spržila
i od njih ostao samo gar
za njih je ljubav svila
koju povetarac miluje
mreškajući je
kao da ih nikad nije digla
toliko visoko
da bi ih mogla razbiti
kao što gavran sa visine
razbija orah
bacajući ga na stene
***
HELDERLINOVA SREĆA
Mora biti srećan pesnik
koga u autobusu
čita žena lepih nogu
jer koja bi svrha poezije bila
ako on koji o večnoj duši peva
ne bi osećao milinu koja struji
kroz njeno telo
dok uživa u stihovima
stvarno bi bilo besmisleno
da smrt ima tu moć
da spreči pesnika
da uživa
da i kroz njega struji milina
_______________________________________________
BOŽIDAR VASILJEVIĆ, Jasenovo, 1951, objavio 22 knjige poezije, proze, aforizama i poezije za decu.
Zastupljen u najvažnijim časopisima u Srbiji, antologijama u zemlji i inostranstvu, prevođen na strane jezike u časopisima od Amerike do Kenije.
Živi u Beogradu.
čovjek-časopis 