PET PJESAMA ALEKSANDRE JOVANOVIĆ IZ ZBIRKE “PRSTI U PSEĆEM KRZNU”, Književna radionica Rašić, 5/2022.

ŠTA JE POTREBNO ZA DOBRO PEČENJE

Rasporena svinjska glava
grokće: beži
oko mene truli bubrezi
njihovi prsti grabe,
kidaju prepečeno uvo
nove poverenice
Mastilo sa nadlanice
curi na obraz
stvorila se fleka,
vidljiva jedino
među kupatilskim pločicama
Beži. Ne vredi svinjo,
tvoji su krici zamrli
kada su stupili u kočinu
Žvaćem jezik, preda mnom
teške noge, kapija zabravljena
oko vrata sajla,
kojom su te umirili
Poput tebe, nisam znala
žrtvenik izgleda kao krevet
U njemu lepo staje jedna klanica

***

NN LICE

Dana tog i tog, lice se nije pojavilo
umesto njega, došle su ruke,
nepoznate teksture
nije imao miris
nije imao nikakav miris
kao da nikada nije kročio,
na moj prilaz, u predvorje zamka
sagrađenog na izdisaju
poslednjeg veličanstvenog rata
patike NN boje i marke,
dotakle su moje čizme
koje takođe nosi Ema Votson
sve je u detaljima, rekao je šef stanice
da li je imao neobičnu tetovažu
njegovi prsti klizaju po tastaturi,
dok odlučuje da li uz reč ruka
ide akuzativ sa prilogom
ruke NN lica nisu pripadale njemu.
Inspektore, nisam sigurna da je on
uopšte imao kožu

***

OVDE NE POČIVA

Urednom platiši ne gledaju u zube
tamo bi našli krilo mrke ptice
pozlaćenu krunu i zeleniš
njihove uši čuju papirne note
i ne proveravaju ruke muzičara
pune korova i grobljanske zemlje
posute nad Onom što se usudila

Šilo sakriveno u džepu tregeruša,
platiša uredno leže, pre buđenja
slepih miševa i drugih bezumnih sisara
Njegov nožni palac, obrastao mahovinom
nikom ne pada u oči
u noći bez meseca, on preskače zid
naš Baš-Čelik, odlazi u lov na košute

– Zdravo, Stara, otišla je vaša ćerka.
Sve one odu od mene, kad tad
moram da ih nalazim, mučne su to rabote.
Na kalendaru broj jedan, uvek zaokružen,
svedoči o poštenju, a poštenje nema procep
kroz koji se provlači ludost, a ipak
ono ispod noktiju nije od prašine

Ljudi su utihnuli kao psi pogođeni kamenjem
kada je platiša sebi prosuo mozak,
među ogrevom za buduće snegove
neverica Plavih, takođe se rasula
Muve su obletale nad crkotinom,
a grad ugušen pljuvačkom,
mislio je o rožnjačama Tihog čoveka


Ko ikada proverava dosije,
jednog urednog platiše?

***

TELO

Telo mi je kao testo pre pečenja
oblo, uvek pomalo gnjecavo
prepuno nervoznih rana
sitnih mladeža, koje uočim
kada me sunce teško rani

Preko butina prostrta mreža
tankih kapilara
njom lovim kad moram
kada me izdaju ramena
jedina pristojna za gledanje

Protežem se do vrha žbuna
kosom zaslepim one koji ne slute
teškim nogama grlim
i vučem ka ustima
sve što dobro miriše

***

VOLIM TE, CRVENO

Očekujem priliv
bolu želim dobrodošlicu,
zagrljaj i ključalu vodu
očekujem grč, razvezan čvor
debele čarape, šuštanje pri hodu

Navikla sam na čekanje

Kada zažmurim,
skoro da čujem kako dolaziš,
željna i tamna,
meni

_________________________________________

ALEKSANDRA JOVANOVIĆ rođena je 23.7.1996. godine u Vranju. Diplomirala je i masterirala dramaturgiju na Fakultetu Dramskih umetnosti. “Prsti u psećem krznu”, u izdanju Književne radionice Rašić je njena druga zbirka pesama. Živi i radi u Beogradu.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.