IN THE NEXT LIFE
Želim da budem divokoza u sledećem životu
verem se po surovim stenama prkoseći dubokim kanjonima
nepregledni masivi pucaju pred očima
prelećem oblacima obronke i na rogove nabijam zle duhove.
Tankim slojem lepka zalepljen za zid dečije sobe
tapet sam, upijam nemušte glasove, prve reči
pevušim prateći melodiju noći i sanjam leptire.
U sledećem životu hoću da sam haustor
ali ne onaj koji će služiti za ispust
nataloženog urina slučajnih prolaznika
vonjati na ustajale čarape i dlaku pokislog psa
već onaj u koji će otac dovesti sina
pokazati mu mesto gde je poljubio njegovu majku
biću haustor na čije zidove će urezivati imena ljubavnika.
Nošena strujanjem morskog povetarca lelujam
morska trava smeštena na koral
pripovedam sagu o tri mornara
koju sam u prošlom životu levim uhom čula.
Mogu da budem i cipela nomada koji gazi pustinjama
sitan pesak, rubove udobne kože golicam
klin za kačenje baletskih trikoa
ograda na balkonima na koju dame
naslanjaju nežne podlaktice
gledajući prolaznike
bacajući u vazduh kolutove dima.
***
ODBROJAVANjE
U Čučuk Staninoj ulici gleda se ženski boks
navija se glasno dok afroamerikanka nokautira nordijku
na pod obućarske radnje pljuckaju se ljuspe suncokretovog semena
dva dečaka vire kroz izlog
snažnijem liju bale dok oponaša pokrete iz ringa
u polučučnju klati se sa noge na nogu i udarce usmerava u druga
dvesta pedeset jedan, dvesta pedeset dva, dvesta pedeset tri
pegava bokserska vreća broji uzorke štikli
poređenih na majstorovom stolu
skulpture cipela čekaju vlasnice
trideset devet a nekad četrdeset, zavisi od kalupa!
dobacuje starica, mladić odmahuje rukom
i zastaje da pročita umrlicu.
Dva koraka niže, kredom iscrtana krivulja
u obliku raspuklog tela uvija se trotoarom.
Buket ljubičica na mestu gde je bila glava skakača.
Četiri, tri sekunde je trajao let
osam, sedam, šest, pet odbrojava sudija
koliko li zvezda ima na nebu pitam prodavca jagoda
sleže ramenima, smeje se pokazujući dva prednja zuba.
April u Beogradu.
_______________________________________________________________________
BRANKA SELAKOVIĆ je književnica i novinarka. Diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu, Univerzitet u Beogradu. U svom književnom radu fokusirana je na prozu, stoga je objavila samo jednu knjigu poezije ”Einai”, a četiri romana: ”Narcisi bojeni crno”, ”Kapija”, ”Ljuta sam”, ”Glineni kralj”. Dobitnica je nekoliko književnih nagrada za prozu i poeziju, od kojih je najznačajnija nagrada ”Miroslav Dereta” za roman ”Glineni kralj”. Posle kratkog angažmana kao profesor filozofije i logike, radila je niz godina kao novinar i urednik na Prvom programu Radio Beograda. Sada je saradnik portala Al Jazeera Balkans i drugih. Nije ljubitelj kuvanja, ali je njen pasulj nadaleko poznat. Voli noću da šeta gradom. Voli prirodu, šumu, vodu, životinje. Laže da zna da svira ukulele. Ako neko hoće da joj pokloni patuljastu kozu neka se javi. Živi i radi u Beogradu.
čovjek-časopis 