ŽENA U NEVOLJI
A kada bi me pitali šta znači
rečenica na francuskom
koju sam istetovirala na ramenu,
obično bih im odgovarala
da je to misao Mišela de Montenja,
ili Marsela Dišana,
ili Pola Valerija,
ili Andrea Bretona
ili Gi Debora
a ponekad bih rekla i da je to
sentenca Luja Lumijera
o filmu kao pronalasku bez budućnosti.
Šegačila sam se iz dosade.
Nisam znala šta bih sa sobom.
Sve što sam zaista radila bilo je
dodavanje još jedne alke
svome uhu
ili pupku,
ili bradavici,
ili obrvi.
Ponekad sam zamišljala sebe
kao ženu u nevolji,
kao ženu koja je istrčala iz kupatila
ispred podignutog noža
serijskog ubice,
kao ženu u bekstvu
od nasilnog ljubomornog muža.
Hodala bih tako gola naokolo
i pušila cigaretu za cigaretom.
Ljudi bi mi prilazili i nudili pomoć,
ženi u nevolji
uvek neko priskoči u pomoć.
Možda neko od njih ne bi blenuo
u moje gole noge ili grudi,
možda bi se taj neko zagledao
u moje oči,
možda bi znao francuski
i pročitao to što piše na mom ramenu.
I ako bi kojim čudom znao šta je napisano
pitala bih ga da se udam za njega.
***
O SVETU BEZ KRAJA
Imao sam nesnosne glavobolje.
Ptice su me ometale,
inkubator ispod mog kreveta
stvarao je larmu od koje nisam mogao da zaspim.
Kada sam se najzad oslobodio prokletih ptica
i stigao na zakazano mesto,
ona je već bila otišla.
Različite ličnosti koje su me obilazile
sastajale su se svakog četvrtka
i razmatrale moj napredak.
Četvrtak je postao najvažniji dan u nedelji.
Nagrađivali su me malim belim konjima
koji su dolazili i odlazili,
čekali me i ispraćali.
Imao sam dovoljno vremena da vidim
kako trava prekriva parking
od izlivenih betonskih cvetova,
kako radnici postavljaju prekookeanski kruzer
na travnjak preko puta moje zgrade,
kako se otvaraju butici za meso, cveće
i konzervisani planinski vazduh
i kako ih ljudi zaobilaze jer su
na pogrešnoj strani ulice.
Kažnjavali su me dirigovanim snovima.
Sanjao sam kako naga pozira Klimtu,
kako hoda okružena svojim bivšim
muškarcima,
kako me napušta jer se zaljubila
u putujućeg prodavca
seks igračaka.
Nisam imao izbora.
Počeo sam da vodim dnevnik.
V. me je upozoravao da ne činim to.
Zakazao sam susret s njim
i smišljao koliko smem da mu se poverim.
Možda da mu otkrijem njeno ime?
Smem li da mu govorim
o moru koje zapljuskuje usnule obale
njenih bedara?
O njenim zagonetnim pismima
koje mi je pisala na unutrašnjoj strani
korica pesničkih knjiga
nađenim po autobusima?
Žurio sam na sastanak
s namerom da mu ispričam sve.
Umesto V. ugledao sam sebe
kako ležim zavaljen u široku
rascvetalu belu kalu.
Igrao sam se s dvanaest belih zečeva
i svakoga oslovljavao po imenu.
Iznenada, nebo se zgusnulo,
razmotalo u crnu somotsku prostirku.
Nešto je nakratko zapucketalo, zasvetlelo,
neke žice su na tren odebljale i stanjile se.
Pozornica se promenila.
Stajao sam na suncem obasjanom trgu.
Dvanaest mršavih figura obučenih u bele toge
propovedalo je o svetu bez kraja.
Mogao sam satima da slušam
muziku njihovih samoglasnika,
šuštanje njihovih suglasnika
nalik šuštanju mlade vitke šume
koja me je uvlačila
sve dublje u sebe,
ali padala je noć.
Morao sam nazad u postelju.
Ništa naročito nije se događalo nakon toga.
Mesec je čekao iza oblaka, spreman za izlazak.
________________________________________________________________________
ZVONKO KARANOVIĆ (1959, Niš)
Knjige pesama:
Blitzkrieg 1990. / Srebrni Surfer 1991. / Mama melanholija 1996. / Extravaganza 1997. / Tamna magistrala 2001. / Neonski psi (izabrane pesme) 2001. / Svlačenje 2004. / Tamna magistrala (izabrane pesme), Hrvatska, 2008. / Box Set (sabrane pesme) 2009. / Bubnjevi i žice, autoput i noć (izabrane pesme), Ukrajina, 2011. / Burn, Baby, Burn (izabrane pesme), Austrija, 2013. / Pepeljuga u hromiranom kovčegu (izabrane pesme), Makedonija, 2014. / / It Was Easy to Set the Snow On Fire (izabrane pesme), USA, 2017. / Najbolje godine naših života (izabrane pesme), Slovenija, 2017. Mesečari na izletu (LOM, Beograd, 2012) nagrada „Laza Kostić“. Kavezi (LOM, Beograd, 2013) nagrada „Biljana Jovanović“. Najbolje godine naših života (LOM, Beograd, 2014) nagrada „Kočićevo pero“ i „Kočićeva knjiga“ Zlatno doba (LOM, Beograd, 2015) nagrada „Dušan Vasiljev“. Iza zapaljene šume (LOM, Beograd, 2018)
Pesme su mu prevedene na šesnaest jezika. Zastupljen je više antologija savremene srpske poezije kod nas i u inostranstvu, najznačajnije u New European Poets (USA, Minnesota, 2008).
Romani: Više od nule, Četri zida i grad, Tri slike pobede.
čovjek-časopis 