Tag: Suzana Džuver

KADA ME PITAJU DA LI PLANIRAM PORODICU

Zamišljam da sam kuća
Imam visoke temelje

Izgrađena od zemlje
otporna na požar

U meni žive deca
Crtaju po napuklim zidovima

Misli su zemljotres
od kojeg koža puca

Kupujem visoke potpetice
farbam kosu u boju crepa

Odgovaram im
ja sam kuća

Moja materica je prazna
ali ima čvrste zidove

***

AKO IKADA BUDEM PRAVILA SVADBU NE ŽELIM TORTU NA TRI SPRATA

Drugi bi nas fotografisali
dok zajedno držimo nož
a samo ja bih videla

svaki rez je udarac bagera
na tacni ostaje ruševina
u ustima zvanica ne krcka šećer nego pesak

Umesto da žvaću našu srušenu kuću
želim da mi baka napravi vafle
naslagane čvrste blokove

Kvadrati biće prazne sobe
stavljaću prste u njih i misliti o prostorijama
koje tek treba da preuredimo

***

TROUGAO

Juče sam pronašla svoj crtež iz vrtića
Kvadrat i trougao
Svugde ih vidim

Otvorio si ovo pismo
i koverta je postala kuća
Stalno pišem o njima

Kada smo se čuli poslednji put
riba se pekla u tepsiji
Ljuštila sam krompir

Zemlja na rukama bila je znak
Pročitaćeš moju knjigu do pola
Okrenućeš je naopako i postaće krov

kuće u kojoj živiš sa njom

____________________________________________________

SUZANA DŽUVER (Kula, 1996.) diplomirala je na odsjeku komparativne književnosti s teorijom književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno završava master studije na istom odsjeku. Poezija joj je zastupljena u zbornicima Rukopisi 45, Tajni grad i zborniku pjesama s konkursa za pjesničku nagradu Milo Bošković, u časopisima Poezija, Beogradski književni časopis i Panache, te na književnim portalima Astronaut, Strane i Čovjek-časopis. Povremeno piše književnu kritiku za koju je osvojila drugu nagradu na međunarodnom festivalu književnosti Bookstan u Sarajevu, a također je objavljivala i na portalu Bookvica. Prvu pjesničku zbirku “Riblja kost” objavljuje 2022.godine u izdavačkoj kući PPM Enklava.

NEKE ŽIVOTINJE UMIRU NAKON PARENJA

U smrti hobotnica
postoji nešto privlačno

On otpliva
želeći da umre u miru

Ona polegne jaja
i teži samouništenju

Neprestano mislim o tome

Njene krake vidim u korenju drveća
probijaju se kroz zemlju
opasnost su za temelj naše kuće

Hoćeš da kontrolišeš rast korena
i dok pričaš o tome
tvoj jezik se cepa na osam delova

Moje telo menja boju
i znam kako moram da odem
pre samoubilačkog čina

***
 
UREĐENJE ŽIVOTNOG PROSTORA

Premeštam reči kao nameštaj
verujem u pesnički feng shui

Iako vidiš da nestajem
pričaš mi o deci i vernosti

Gledam u žičani ofinger
zamišljam krov naše kuće

Ostaješ i kad bacim tvoje stvari
a znaš

Da sam zemlja
iz mene bi nicale biljke sa otrovnim plodovima

Da sam grad
prostirala bih se na dva kontinenta

***
 
SAMO DA ZALASCI BUDU CRVENI

Imaću plavu kosu i dvoje dece
crni izrastak biće krik mog identiteta

Dan tesna cipela
a ja zgrčen prst

Polukrug na noktu
izgledaće kao zalazak

U mene će ulaziti sunce
i tešiti uskoro će zaspati

__________________________________________

SUZANA DŽUVER rođena je 1996. godine u Kuli. Osnovne studije završila je na Odseku za komparativnu književnost sa teorijom književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde trenutno pohađa i master studije. Poezija joj je zastupljena u zbornicima Rukopisi 45, Tajni grad (PPM Enklava, 2022), kao i u zborniku pesama sa konkursa za pesničku nagradu Milo Bošković. Pesme su joj objavljene i na književnim portalima Astronaut, Strane i Čovjek – časopis. Povremeno piše književnu kritiku za koju je osvojila drugo mesto na međunarodnom festivalu književnosti Bookstan u Sarajevu.

NA DESETOM SPRATU NEBODERA

Providan lak za nokte mažem na najlonke
Prekrštam noge i treperim kao sijalica
koja će pregoreti

Pažljivo brojim stihove
Želim da ih ima koliko i stepenika
do tvog stana

Uzimam dah kao pre igre
ko će duže da izdrži pod vodom

Brišem pesmu
Ako budemo išli kod tebe možemo i liftom

***

METASTAZA SVRABA

Poznati glas odzvanja telom
Postaje svrab u ušima
pesnička slika zaglavljena u treptajima

Rascepkane slogove
prepoznajem u rasejanom hodu
svih onih koji odlaze

Mačji brkovi podsećaju na žičani instrument
koji bi mogao da stvori tu melodiju

Pokušavam

Dobijam piskavi mjauk
ugriz i krv

Uzimam školjku
Mislim zarobljeni talasi će sprati te tonove

Štapić za uši guram preduboko
Od toga svrbi i grlo

Metastaza svraba

Premeštanje
stihova
po
utrnulom
telu

***

PUŠTALA SAM NOKTE DA BIH MU IZGREBALA LEĐA

Krvave linije bile su tragovi aviona
davno sletelih tamo
gde mi nije dozvolio da odem

Dok je pušio cigaretu
gledala sam mu u lopatice
i sećala se onih u kantici na plaži

U vodu sam sipala so
pila i mislila o novim obalama
koje će mi zabraniti

Uzeo je gutljaj
pitao šta je to
rekla sam more

Više nikada se nismo videli

______________________________________

SUZANA DŽUVER rođena je 1996. godine, u Kuli. Diplomirala je na odseku za komparativnu književnost, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno je na master studijama na istom odseku. Osim poezije, piše i književnu kritiku, koju je objavljivala u sklopu radionice Bookstan, u Sarajevu.

ODSUSTVO PULSA

Kosu vezujem gumicom za tegle
Poručujem
upotrebljiva van sezone

Umesto rumenila
krv sa prsta nanosim na obraze
i čekam da neko dođe po mene

Hemijska olovka obešena o šalter
Proveravaju da li radim
povuku me i crtaju talase
u kojima se davim

***

OSCILATORNA KRETANJA

Tvoj dodir
uzletanje ljuljaške

u stomaku

jedan
dva
tri

brojim frekvencije kretanja
dok naše uže puca

četiri
pet
šest

uskraćuješ mi naglo zaustavljanje lifta
na poslednjem spratu
nebodera

u meni

čežnja i nedoživljen orgazam
staju u želudac

penju se
izlaze

naš odnos dobija stvaran oblik
na betonu

Možda mi je poremećen
centar za ravnotežu

Uvek mi je bilo muka
u autobusu

***

“SVRŠENO!”

Po naredbi dodirujem zaboravljene prozore
prljam ih ulepljenim kažiprstom
kojim po navici gulim pomorandžu

Ključne kosti stabla
Grananje drhtaja po postelji kapilari u oku
Izvrćem oba ka unutrašnjosti
Mrlja izbija na spoljašnjost

Zvonik otkucava šest
Broji fleke na tkanini

Prvi put osećam božje prisustvo
Amin 

***

MOŽDA ŽELIMO KRAJ

U potkošulji
izlaziš na terasu

Čašu vina stavljaš u saksiju
Kažeš potrebne su ti dve ruke

Gledam
u uvelu biljku
u zemlju iz koje raste staklo i
izgnječeno grožđe

Na tvom dlanu
zalazak sunca i zebra
trenje drveta i fosfora
dim

Crvena kap na stomaku
podseća na krvav uložak

Skidam se

Tako iščekujemo jutro

***

RECIKLIRANJE

Ovde sam prst u fotografiji
dlaka u mladežu
bradavica izvan grudnjaka

Štrčim

Naručujem piće kraće od suknje
Konobar se čudi
U inat tražim duplo

Jezici prisutnih postaju čačkalice
dok vade jagnjetinu iz plastičnih zuba

Ovde sam rascvetala pertla
ne ulazim u rupe već ih stvaram
cigaretama na stolnjacima
Širim pregorelo pokretima masturbacije

Babe za susednim stolom se krste

Više volim sahrane od svadbi
iako su tamo osim zuba plastične i čaše

***

SUZANA DŽUVER rođena je 1996. godine, u Kuli. Diplomirala je na odseku za komparativnu književnost, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno je na master studijama na istom odseku. Osim poezije, piše i književnu kritiku, koju je objavljivala u sklopu radionice Bookstan, u Sarajevu.