MANIFEST ZA TEBE
kraj leta je najlepši
ali neprihvatljiv
ako si naumio
da više nikada ne osetiš vetar
koji te uči slobodi
da više nikada ne osetiš
nečije nestrpljive dlanove
koji ti drže lice,
da se udaljiš od suštine drveća,
prenežnih stabljiki travki,
od deteta koje kroz odrasli život
naplaćuje rano oduzetu nevinost
ako ti nije stalo do poštenja
i misliš da je
izdati sebe taj tvoj nepromenljiv put
i da bolje što pre da se survaš –
neka ti bude
neću da imam ništa s tim
dok sediš u sigurnom
luksuznom zatvoru
na ljubav već dugo sležeš ramenima
jesi li siguran da si živ
proveri
iznutra je sistemsko zapaljenje
sporo ali temeljno
pazi se sepse
od svakog bi da praviš
svog malog pomoćnika
samo da bi mogao da kažeš
kako donosiš nesreću
zagrcnut i zaglavljen
prihvataš prosečna sunca
koliko puta si obećao sebi
da nikad nećeš biti čovek
koji se vremenom privikava
koliko puta spavao
na kauču
upamtio je svaku povredu
u meni nemaš pomoćnika
jer
verujem u tebe
ja sam ono šta ti možeš da budeš
kada se odrekneš nesreće
ti si ono šta bih ja bila
da nisam pomogla sebi
verujem u tebe ponavljam
odgovornost je tiha vatra u kaminu
dobrovoljna budnost
bez tolikog napora od kojeg imaš opekotine
sve si pomešao
ostani sa svetom
čistog čela bez tereta
ima toliko mnogo stvari
koje treba uraditi
toliko još puta pomoći
mravima
puževima
šta će oni bez tebe
čuti šuškanje ježa u lišću
obratiti mu se nežno,
pitati ga za zdravlje
toliko još puta oprostiti sebi
na polomljenom tužnom mestu
osetiti novu ljubav kako raste
kroz kožu koja se bora
mora se bolje voleti
ah koliko posla imam
biću vredna
toliko još puta poljubiću
rumenilo tvojih obraza
u tebi je svežina jutra
kasnog septembra
ne znaš moje navike
i misliš, ko još ima snage za život iznova
svako ko zna
koliko je put do sreće ponekad svirep
nisi me nikada video u zimskoj odeći
a zamisli tek da me gledaš kako starim
brižnim pogledom mirimo naše geografije
tvoja je bila previše nasilna i divlja
gde je ostao tvoj dom
pričaj mi
sunce se sastoji od 90 %vodonika
9 %helijuma
imam teoriju o preostalih jedan posto
reći ću ti kad padne prvi mrak
staro je 5 milijardi godina
temperatura površine sunca
oko 6000 celzijusa
hajde da razgovaramo o tome
um ne može da spozna takve
veličine bez posledica
apstrakcije ga bole
ali vidiš, ne može se bez istine
ja verujem u tebe
drugi su samo uplašeni predmeti
plastične stolice, kese, u odnosu na tebe
ako ćeš da postaneš stolica
nemam ništa s tim, idi za drugi sto
ti si privilegija, tvoje sam ogledalo
koje si skrivao ispod kreveta
kažeš sanjaš me ti si dete ja sam voda
svugde oko tebe
ne može se bez istine ponavljam
sepsa vreba
ti si vatromet
nemoj nikada da hodaš na prstima
ponekad samo
budi pažljiv
da ne uplašiš pse
ako se odrekneš nesreće
kao opasne religije
trijumf će te možda iznenaditi:
prihvatiću te u zagrljaj
biće to kao da si konačno pronašao
davno izgubljenu otadžbinu.
***
MOJA INTERPRETACIJA RAJA
moram da zadržim
u svom životu
loše stvari koje volim
barem malo
moja interpretacija raja
da su tu
a ne smeju da pobede
šećer, na primer
viski i vino
ja
pre ću se boriti
svakog dana iznova
nego
da se odreknem sasvim
_________________________________________________________________________
OGNJENKA LAKIĆEVIĆ rođena je u Beogradu, gde i dalje pokušava da živi. Završila Filološki fakultet na katedri za anglistiku.
Zbirke: Ispod stepeništa (Mali Nemo, 2002.), Ulubljenja (internet izdanje), Troje (Samizdat, grupa autora, 2017.), Ljubavna pisma Guglu (Književna radionica Rašić, 2017.) i Vodič kroz požare (LOM, 2019.). Članica alternativne rok grupe Autopark. Od 2014. redovno drži radionice poezije. Planira izdavanje nove zbirke nakon zvanično odobrene vakcine protiv Covid-19.
foto: Sonja Leković
čovjek-časopis 