LJETNA PJESMA
Na plavom one-trick poniju sa staračkim mrljama hrđe, koji sam kupio od umirovljenika Steve s vječitom cigaretom u ustima ispred nebodera u susjednoj ulici, vozim se od luke do luke, od igrališta do igrališta.
Vozim se kao da vozim plavu pticu sreće, moje snažne, slobodne ruke u košarkaškom dresu nalikuju krilima.
Kojiput u njih dobijem vjetar, a kojiput znam da sam mali obalni val dubokoga mora koje je Bog stavio u zdjelu, pa zapljuskuje pod sunčanim nebom i nema ništa s tim.
A igra, to je san u kojem zaboravimo sve.
Igramo loše i neusklađeno, prekidamo pri protivničku vodstvu 30:21. Postigao sam devet poena, dva ili tri skoka i možda jednu asistenciju. To me ljuti jer dodavanje suigraču je komet koji juri kroz svemir.
Kasnije, u lokalnom bifeu, tama se skuplja između naših lica i prekriva blesavo veselje pijanog lumpenproletarijata.
I dugo razgovaramo o hrani i gradovima, doživljajima, velikim sportašima, Srbima, Bosancima, Albancima.
Nedužni kao djeca, ne znamo za klasnu borbu, velike koncepte i svijet ljutitih ljudi koji tamo negdje, iza stražnjih blokova, tone u duboko more.
//////////
POLETNA PESEM
Na sinjem one trick ponyju s starostnimi pegami rje, ki sem ga kupil od upokojenca Stevota s stalno cigareto v ustih pred stolpnico na sosednji ulici, jezdim od pristanišča do pristanišča, od igrišča do igrišča.
Jezdim, kot bi jezdil sinjo ptico sreče, moje krepke, proste roke v košarkarskem dresu so kot krila.
Vanje včasih dobim veter in včasih se zavem, da sem majhen obalni val globokega morja, ki ga je v skledo položil Bog, in pljuska pod sončnim nebom in nima nič pri tem.
A igra je spanje, v katerem pozabimo vse.
Igramo slabo in neusklajeno, končamo pri vodstvu nasprotnikov 30:21. Dosegel sem devet točk, dva ali tri skoke in morda eno asistenco. To me jezi, kajti podaja soigralcu je komet, ki drvi skozi vesolje.
Kasneje se v lokalnem bifeju med naše obraze zgrinja tema in pokriva topo veselost opitega lumpenproletariata.
In mi dolgo govorimo o hrani in mestih, dogodivščinah, velikih športnikih, Srbih, Bosancih, Albancih.
Nedolžni kot otroci ne vemo za razredni boj, velike koncepte in svet jeznih ljudi, ki tam nekje, za zadnjimi bloki, tone v globoko morje.
MUANIS SINANOVIĆ (1989, Novo Mesto, Slovenija)
pjesma je preuzeta s prijateljskog književnog portala Vrabec Anarhist (http://vrabecanarhist.eu , datum objave: 8.8.2020.), a fotografija autora sa stranica LUD Literature.
sa slovenskog preveo/prepjevao Željko Belinić
čovjek-časopis 