TRI PJESME MILICE MILOSAVLJEVIĆ

UMESTO SVADBENE ČESTITKE

Čovek koji je danas držao sveću u crkvi i zaklinjao se na vernost
dobrovoljno pristao na brak
pre samo par godina mi je ruke vezivao lisicama
i kačio ih za krevet
moja nemoć ga je uzbuđivala
delovalo je da ga neće uplašiti kad otkuca trideseta
da se neće prilagoditi očekivanjima drugih
da neće požuriti da napravi svadbu
jer mu je žena u četvrtom mesecu trudnoće
samo da sve bude u top izdanju
da mu majka pusti suzicu
i da sutradan na Fejsbuku
ispod fotografije mlade i mladoženje napiše: moja deca

to nije onaj svet koji smo zamišljali
dok si mi provlačio prste kroz kosu
dok si vadio vodku iz zamrzivača
koju smo pili dijagonalno sedeći u istoj prostoriji
a ja glumila hladnu Ruskinju
pa te je to uzbuđivalo i teralo da mi se približavaš
znam da je to sad ništa
naspram tvojih idličnih putovanja sa ženom
u miru i blagostanju
u hotelsku sobu stići ćete već premoreni od hodanja
bacićete se u krevet, pustiti seriju
ona će reći draagi,
a ti ćeš već spavati snom pravednika

jedna žena upravo sad drži sveću iznad vas
i moli se za vašu budućnost
budite krotki i ponizni srcem
čuvajte jedno drugo.

***

CIRKUS U VAŠEM GRADU

Koga da biram
da li onog što je plivao za časni krst ili onog čiji se otac
učlanio u vladajuću stranku kako bi postao direktor bolnice
da li onog koji me je vodio na meksikance,
prespavao kod mene
i sad samo slutim da nije spreman za vezivanje
da li onog s kojim sam jela Ferdinand kugle,
ali koji je imao zlatan lanac oko vrata
ili onog kog sam čekala šest meseci da se vrati
da bi mi rekao nije do tebe, do mene je
koga da biram
da li onog koji mi posle godinu dana
pasivno-agresivno lajkuje slike
ili onog koji mi čim padne kiša šalje poruku da je usamljen
da li onog koji mi je napisao konačno neka devojka
s kojom možeš razgovarati,
a koji je posle četiri koktela pozvao brata
jer mu je bilo neprijatno da deli sto sa mnom
ili onog što mi kaže: Мilice, uživaj u životu
sutra će možda da te udari automobil

od dva zla izaberi manje
ali izaberi zlo.

***

ŠTA SI ŽELELA, TO SI I DOBILA

Kaže mi da nije nešto naročito zabrinuta
iako je dete dobila neplanirano i život se promenio
dok si rekao keks
nema posao, ali nije zabrinuta
moj mali ti dobro zarađuje
ustaje u šest, moleriše ceo dan i vraća se kući
tek uveče
uhodali smo se
dete je već naučilo da kaže ta-ta i ma-ma
imam najveći plazma televizor o kom sam kao mala
mogla samo da sanjam
pokazuje mi sliku svoga muža sa devojčicom
iz vrtića
dok je zapertlava na kolenima ruke su mu bele od kreča

ja sam uvek htela nekog čistunca s kojim bih
sve mogla da planiram

zbog toga sam valjda i dalje slobodna.

____________________________________________________

MILICA MILOSAVLJEVIĆ rođena je u Čačku 1991. godine. Pesme su joj objavljene u časopisu za po–etička istraživanja i djelovanja –„(sic!)”, „Кnjiževnom magazinu”, „Beogradskom književnom časopisu”, „Sent-u”, „Libeli”, „Ars-u”, u časopisu za književnost „Čovjek-časopis”, kao i na portalima za književnost i kulturu „Astronaut” „Strane”, „Enklava”, „booke.hr”.
Godine 2014. osvojila je nagradu biblioteke „Milutin Bojić” i tim putem objavila zbirku poezije pod naslovom „Tamne intimnosti”. Iste godine bila je pobednica na festivalu mladih pesnika „Dani poezije” u Zaječaru, u čijoj ediciji joj je izašla zbirka „U zoni umereno-kontinentalnih strahova”. 2019. osvojila je drugo mesto na „Ratkovićevim večerima poezije za mlade pjesnike”. Na konkursu „Vreme (bez) utopije. Mreža mladih pisaca” (2019) izabrana je da bude deo dvojezičke antologije mladih pisaca iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Nemačke, Rusije i Srbije.
Učestovala je na festivalu „I literatura ima žensko lice” (Berane, 2020), kao i na 11. Beogradskom festivalu poezije i knjige „Trgni se! Poezija” (Beograd, 2017). Bila je učesnica tribine „Učitavanje” u okviru književnog kluba „Booksa” (Zagreb, 2020), takođe i učesnica programa „Cruising sa Srđanom Sandićem” (Zagreb, 2019). Kao kritičar, dala je doprinos u održavanju književnih promocija savremenih autora i autorki, Jelene Marinkov i Ivana Ergića. Uredila je prvi tom edicije „Vavilonska biblioteka”, u kojoj se nalazi izbor iz poezije savremenih autora sa prostora cele bivše Jugoslavije.
Poezija joj je prevedena na nemački, engleski, španski, rumunski, mađarski i makedonski jezik. Diplomirala je na Кatedri za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pored poezije piše kratke priče i književne prikaze. Radi kao lektor.

TRI PJESME MILICE MILOSAVLJEVIĆ

BEAUTY SLEEP

Nakon što se nismo čuli pet dana
gledam svoje telo u ogledalu
i pomislim:
Ovo će telo jednog dana pokopati u zemlju
i neće na njemu ništa više biti toliko živo
da bi napravilo pometnju.
Ostavila sam te da sređuješ svoje stvari,
svoj život, da vidiš šta želiš.
Kupio si dvadeset litara kreča i laminat,
tvoja radna terapija.
Šesti dan mi šalješ sliku i pitaš: Valja?
Baš onda kad sam rešila da spustim sve monitore
i ne zurim više kroz njih.
Kažeš mi, potom, da smo teški
i da padamo na jednostavnim stvarima.
Ne, nije to, kažem.
Nismo teški,
nego ne znamo ništa o potrebama onog drugog,
a to ne možemo saznati bez malo uložene hrabrosti.
Ne sekiraj se,
idem sad spavati,
znaš da je ovo moje vreme,
čujemo se,
laku noć.
I poljubac
kao neka slutnja u daljini
koja odzvanja.
Dok se vraćam sebi tako mirno
kao kad brod uplovljava u svoju luku
progoni me jedna misao: Kako je moguće
da sam uvek ljubila muškarce
kojima je beauty sleep bio važniji od svega?
Muškarce sa kojima sam mislila ići kroz noć,
duboku i gustu,
strašnu kao razdražljivi pipci hobotnice.

***

NOV JE NA VAJBERU, RECI MU „HI“

Treba živeti posle bola.
I posle velikih i važnih odluka,
takođe. Da se jednog jutra probudiš,
a da ti na ekranu piše da je tvoj bivši momak
nov na Vajberu i da ti taj isti Vajber sugeriše
da ga pozdraviš jednim neobaveznim „Hi”.
Treba samo da živimo, najobičnije da živimo
kako bismo videli da je putanja života smešna,
čak ranjivija od nas. Jedan muškarac u kog sam bila dugo zaljubljena,
a koji ništa sa mnom nije hteo sem visoke i prefinjene zabave,
bez oklevanja me je puštao u intimne rupe svojih Instagram storija.
Jednog sam dana samo rekla: Neću više.
Ta perverzna igra u kojoj ga posmatram u svakoj pozi,
tako da bi trebalo da me uveri da sam sa njim, otupljuje me.
Zamišljam da u dubinama tih intimnih rupa
žive fotogenične i mazne samoubice. Majka koja je ustala rano,
otišla na trčanje, vratila se da napravi zdrav doručak
i da isprati svoje troje dece u vrtić. Potom je sela
da isturpija svoje pete. Ženstvenost i patrijarhalnost
sa primesama hedonizma, te dve udružene zveri
koje jedna bez druge ne mogu. Manekenka zbog čije kose sam se
i sama ofarbala u riđe lepa je,
ali svakim danom naglašavajući tu svoju lepotu
iz salona ili sa stepeništa svoje kuće
čini me ravnodušnom. Lepota danas postoji,
ni zbog čega drugog, osim toga da nas potpuno iscrpi
svojim postojanjem, tako da i više ne žudimo za njom.
Setim se kako si hteo da me spaseš
jer si smatrao da samo nesrećnici zaslužuju otvoreno more.
Ljuljuškam se u čunu, nekad je prijatno, nekad toliko opasno
da se zapitam jesam li pogrešila, ali to traje toliko kratko,
koliko da se riba u svojoj sumanosti ispraćaka
i poželi udah nečega što joj je tako malo poznato
i plovim, tako sporo plovim, zahvalna za ovu opasnost
koja mi se neprestano ukazuje kao tihi blagoslov.

***

SUSRETI U KASNIM DVADESETIM

Ne mogu više da spavam ni sa jednim muškarcem
i da čekam da li će da se javi nakon toga.
Umara me da razmišljam
da li sam mu bila privlačnija pre seksa
dok je samo žudeo za mnom.
I sama često osetim gađenje
kad stvari zahvatim duboko.
Površina nas golica i vuče da zađemo ispod.
Znam da ne bih bila mirna
da sam ikad ostajala na toj površini,
zato rovarim kao besna krtica
ne želeći da sputam svoju glad
za zemljom i uništenjem.
Susret dva naga tela uvek donosi rastanak
ili stvara nove mogućnosti,
nove eksplozije
ili lažne uzbune.

***

MILICA MILOSAVLJEVIĆ (Čačak, 1991). Pesme su joj objavljene u časopisu za po–etička istraživanja i djelovanja –„(sic!)“, „Кnjiževnom magazinu“, „Beogradskom književnom časopisu“, „Sent–u“, „Libeli“, „Ars–u“, u časopisu za književnost „Čovjek-časopis”, kao i na portalima za književnost i kulturu „Astronaut“, „Strane“, „Porkulum“, „booke.hr“. Godine 2014. osvojila je nagradu biblioteke „Milutin Bojić“ i tim putem objavila zbirku poezije pod naslovom „Tamne intimnosti“. Iste godine bila je pobednica na festivalu mladih pesnika „Dani poezije“ u Zaječaru, u čijoj ediciji joj je izašla zbirka „U zoni umereno–kontinentalnih strahova“. 2019. osvojila je drugo mesto na Ratkovićevim večerima poezije za mlade pjesnike. Na konkursu „Vreme (bez) utopije. Mreža mladih pisaca” (2019) izabrana je da bude deo dvojezičke antologije mladih pisaca iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Nemačke, Rusije i Srbije. Poezija joj je prevedena na nemački, engleski, španski, rumunski i makedonski jezik. Studirala je na Кatedri za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pored poezije, piše prozu i književne prikaze.

NOVA POEZIJA MILICE MILOSAVLJEVIĆ

POVRATAK NA SELO

Jedna mamina prijateljica iz studentskih dana
je mojim roditeljima za njihovu svadbu
poklonila sliku Povratak na selo.
Ima logike, mladencima treba pokloniti
nešto što vuče na smiraj.
Život koji je pred njima donosi toliko puno izazova
da im zid sa ovakvom pozadinom
u jednom trenutku može doći kao zrno spasa.
Udahni me, kaže selo
i oseti neispijene sokove svojih korena.
Nećemo ti nikad dati da nas napustiš –
moglo se čuti sa te slike da je imala zvuk.
Verujem da je ta slika mogla izazvati
samo pobednički osmeh kod onih, koji su
poput mojih roditelja, svoja sela nadrasli
i videli ga samo kao egzotični motiv koji se
javlja kod ljudi koji su ceo život proveli u velegradu.
Dok nisam odrasla
ta slika je bila kao i svaka druga slika u kući,
isto što i čamac na obali
naslikan amaterskom rukom jedne naše rođake
ili vaza sa pognutim cvećem koje je
i pored toga zračilo nekim prkosom.
Nikada ozbiljno nismo shvatali tu sliku,
potcenjivali smo je,
a svoju samouverenost oštrili.
Sve dok se jednog dana svi nismo vratili na selo.
Ali, ne da bismo meditirali ili uzgajali povrće.
Ne da bismo hranili koze i preprodavali kozje mleko
bolesnima od raka.
Naš povratak je bio naš blagoslov
da još jednom odigramo noćni ples
sa našim mrtvim precima
i tako iskupimo ovu ludu hrabrost
da bez ičega krenemo dalje.

***

O SMRTI

U našoj kući nikad se nije pričalo o smrti.
Verovali smo u to da nikad nismo umirali
i da nikad nećemo ni umreti.
Tetke i njihovi muževi na slavama su pričali
o grobnim mestima.
Ko je koliko dao.
Da li je sivi ili crni mermer.
Ljudi su se toliko uživljavali u svoju smrt,
onako kao što se nikada neće uživljavati u svoj život.
Oni su pričali o smrti.
Mi smo im parirali svojim životnim iskustvima.
Oni su jeli i pili kao da im je poslednje
jer se može desiti da sutra ničeg više od ovog ne bude,
a ni u čemu se ne treba naći zatečen.
Mi smo jeli i pili i govorili:
mislićemo o smrti kad umremo.

***

O JEDNOM USHIĆENJU

Sasvim sam sigurna
da više nikad neću upoznati osobu
koja se sa takvim ushićenjem
odnosila prema najobičnijim stvarima
kao što je to činio moj otac.
Okopavajući cveće ili praveći salatu
doživljavao bi epifaniju.
Čitajući pesmu Česlava Miloša
padao bi u trans.
Ja sam bila toliko umorna od poezije
i od svega što ona sa sobom nosi
da sam htela da mu pričam o tome
da je bezuslovna ljubav prema poeziji
čist anahronizam.
Ali me je postepeno uvlačio u svoj vrtlog,
da mi je na trenutke bilo jasno
zašto idući bilo kojim putem nisam mogla izbeći poeziju.
On mi je dao svetlost,
a ja sad mogu da oblikujem tamu onako kako god želim.

***

MILICA MILOSAVLJEVIĆ (Čačak, 1991). Pesme su joj objavljene u časopisu za po–etička istraživanja i djelovanja –„(sic!)“, „Кnjiževnom magazinu“, „Beogradskom književnom časopisu“, „Sent–u“, „Libeli“, „Ars–u“, u časopisu za književnost „Čovjek-časopis”, kao i na portalima za književnost i kulturu „Astronaut“, „Strane“, „Porkulum“, „booke.hr“. Godine 2014. osvojila je nagradu biblioteke „Milutin Bojić“ i tim putem objavila zbirku poezije pod naslovom „Tamne intimnosti“. Iste godine bila je pobednica na festivalu mladih pesnika „Dani poezije“ u Zaječaru, u čijoj ediciji joj je izašla zbirka „U zoni umereno–kontinentalnih strahova“. 2019. osvojila je drugo mesto na Ratkovićevim večerima poezije za mlade pjesnike. Na konkursu „Vreme (bez) utopije. Mreža mladih pisaca” (2019) izabrana je da bude deo dvojezičke antologije mladih pisaca iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Nemačke, Rusije i Srbije. Poezija joj je prevedena na nemački, engleski, španski, rumunski i makedonski jezik. Studirala je na Кatedri za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pored poezije, piše prozu i književne prikaze.

fotografija autorice: Radmila Vankoska

NOVA POEZIJA MILICE MILOSAVLJEVIĆ

NEŽNIJA STRANA SVETA

Bila sam dadilja raznoj deci

presvlačila ih, hranila, umirivala kad roditelji odu na posao

izigravala Pipi Dugu Čarapu, prosipala mleko za telo sa visine

na njihova leđa i tako ih zasmejavala

pravila dinosauruse od plastelina

govorila ššš dok sam ih spuštala u krevet

svaki dan bih se pitala odakle svim tim ljudima snaga

da rade tako nemoguće stvari:

da učestvuju u oblikovanju onoga što će jednom nestati

bila sam dadilja koja je na pauzi čitala Enciklopediju mrtvih

a posle tri sata pevala Kad si srećan, lupi tada dlan o dlan

praksa me je naučila da je život niz nelogičnosti

i da samo treba da se u toj nelogičnosti otvorimo kao harmonika.

***

ANKSIOZNOST

Cele nedelje nisam osećala svoje telo

bilo je kao da znam sve o sebi, a sebe ne mogu da nađem

u vreloj pari osećaja ništa nisam mogla da opipam

kao helijumski balon koga je u radoznalosti ispustilo neko dete,

pa se sad šepuri po nebu

žongliram li ja to između straha od života i straha od smrti?

***

OTAC

Moj otac nije doživeo duboku starost

niti to da ga posećujem u staračkom domu

istopio se samo jednog dana dok je gledao u zalazak sunca

a stranice Čarobnog brega su se okretale na vetru.

_____________________________________________________________________

MILICA MILOSAVLJEVIĆ rođena je 1991. godine u Čačku. Pesme su joj objavljene u časopisu za po–etička istraživanja i djelovanja–„(sic!)“, „Кnjiževnom magazinu“, „Beogradskom književnom časopisu“, „Sent–u“, „Libeli“, „Ars–u“, u časopisima za umetnost i društvena pitanja „Afirmator“ i „Spektator“, kao i na portalima za književnost i kulturu, „Strane“ i „Porkulum“. Godine 2014. osvojila je nagradu biblioteke „Milutin Bojić“ i tim putem objavila zbirku poezije pod naslovom „Tamne intimnosti“. Iste godine bila je pobednica na festivalu mladih pesnika „Dani poezije“ u Zaječaru, u čijoj ediciji joj je izašla zbirka „U zoni umereno–kontinentalnih strahova“. 2019. osvojila je drugo mesto na Ratkovićevim večerima poezije za mlade pjesnike. Apsolventkinja je na Кatedri za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pored poezije, piše prozu i književne prikaze.