LOSOS
U slatkim vodama upoznao sam zagrljaj moje majke,
Dok smo ja i svi ostali kao ja kopali po njenom lešu,
Nada u njenim očima je nadmašila smrt,
Uplašeni i zbunjeni,
Držimo se njenog crvenog pokrivača,
Rastemo brzo, desetine nas, mora da smo neko kraljevstvo,
Kroz reke, potoke, jezera,
Topim ovaj svet sa svojom sivom bojom,
Sa svojim rođenima, video sam ceo mutni svet,
Ali slana voda nas zove,
zove i njen glas vaje naša tela kao svoju senku,
I sa našim prvim skokom napustimo zagrljaj slatke vode.
Sada udišemo so,
Nema ništa osim plavog,
Dublje od noći dublje od planine,
I po prvi put osećam strah,
Postao sam manji od mehura i teži od kamena,
Nekada se svet topio u našim očima
sada mi tonemo u njegovoj utrobi,
Gledam oko sebe ne prepoznajem sopstvenu braću i sestre,
I njima je faca bleda, siva, mute se sa okeanom,
Bežimo do kraja okeana, ali kraja nema,
Kraja nema već godinama,
Nema nas još mnogo,
Ali obećanje slatkog raja za ovaj slani život nepravde lomi se
i reformiše ispred nas, sve bliže i bliže,
I kada osetismo tu privlačnost, taj žbor što peva o reci,
Elektromagnetni miris kuće drži nas i okreće kao sunce,
Nazad u toplinu majčine smrti,
ličimo joj se sada crveni i veliki,
Veći od svega,
Žarki poput vatre, jači od svega,
Penjemo se tvrdoglavo uz reku,
Padamo, lomimo se kao koplja,
Dajemo istoriju kamenju s našom krvlju.
Gledam svoje kako padaju i ne dižu se,
Ali slatka voda je okrutna kada joj se vratiš,
Penjem se uz vodu, i ne padam, ne patim,
Vidim svoje po kamenju, po drveću, u čeljustima medveda,
Više crvenog nema oko mene, voda je isprala moj rod,
i sa njime krv i krljušti koje su krasile reke i okeane,
Samo sam ja ostao,
Svetlost me brani, kao da letim,
Uspevam sam,
A nebo kao da se otvara samo za mene,
Spreman sam da napravim zadnji skok
u zadnje i najveće plavo,
Ja sam princ ovog sveta,
Videćete me kako plivam po suncu
i gledam ceo ovaj svet zelen kao moje oči,
I sada princ sveta, besmrtno sunce,
Sedi mrtvo na mom tanjiru,
A ja nemam ni vremena da ga pojedem,
Kasnim na svoj veliki plavi posao.
_______________________________
RUKOPISI 49, zbornik poezije i kratke proze mladih sa prostora bivše Jugoslavije / glavna urednica: Jasmina Topić; urednici Srđan Gagić, Uroš Đorović, Stefan Stanojević, Tanja Božić (Slovenija), Gorica Radmilović (Makedonija); prevele sa slovenačkog i makedonskog jezika Natalija Milovanović i Gorica Radmilović; Pančevo : Dom omladine 2026.
čovjek-časopis 