POHVALA SLABOSTI
Treba čuvati svoju slabost
negovati je
ona ima budućnost
može da se razvija
menja ljubopitljiva
spremna na opasnost
rizik
ona otvara novo
neviđeno
kao dete žena.
Nasilnik je mrtvac
uplašen za sebe
histeričan
tvrd i hladan kao leš.
Jak klonuće
pući će krt
kao idol lutka od slame
strašilo
nemoćan ojačaće
mekan i topao kao poljubac
dodir ljubavnika.
Slabost svuda nalazi puta
kao voda
silina se lomi u samoljublju
misli da sve zna
a prezire sebe i svet
bespomoćnost ništa ne zna
voli sve i prepušta mu se.
Tananost nevidljiva vlada
hoda ptičijim nogama
osionost se hvališe
na kraju
ostaje tiho
a ne moćno.
Ja pevam slabima
da slabost od svega oslobađa
kao more u kome sve se obnavlja
i nestaje
jer ranjivost se ne gordi
traži zagrljaj i predaje mu se.
Istina je tamo gde su nejaki
odbačeni ubijeni
u manjini u ritama
na rubu glas je nečujan
senka ponorno duboka.
Ne stidite se slabosti
govorite o njoj
ali bez računa i sujete
s čuđenjem i udivljenjem
jer sve postoji zahvaljujući njoj.
Ljubite svoju krhkost
u mislima i na delu
nežnost je primenjena osetljivost
jedina forma
dostojna čoveka
a saosećajnost najviša
vrlina.
***
*
One nemaju kraja
ne mogu se izmeriti
ko zna gde počinju
gde završavaju
obrazima ljube zemlju
osluškuju njeno srce
zabadaju se bradom.
Nepoznato je u šta gledaju
kakvom su tajnom zanesene
vode život fokusirane
na svoju predstavu
vole se i razilaze
maze i teše
dure i mršte
uperene kao strele.
Nikada ne lažu
a govore stalno
o najuzvišenijem
preosetljive nežne
crne pume u noći
otključavaju svemir
rešavaju Rubikovu kocku
uma.
Dodiruju se u beskonačnosti
to je infinitezimalni račun
nikada se ne može doći
do celoga broja ili razlomka racionalnog
uvek ima cifre viška
ipsilon je pi pola na kvadrat.
Što je još gore
i što izaziva nesvesticu
najčešće idu u paru
kao u ogledalu
ali svaka za sebe pleše
umnožavaju se
blesnu kao sunce
zaslepe
kao delfini izranjaju
iz mora.
Životinje su razigrane što seku vazduh
razdiru kao makaze
ono što je glava to je dole
isprepletana mreža nerava
slast i golicljivost lice i naličje
zmijolike graciozne zagonetne zverčice.
______________________________________________________
DRAGOLJUB STANKOVIĆ rođen je u Jagodini 1971. godine. Pesnik je, kritičar, intervjuer, kolumnista, prozaist, urednik.
Pisao za portal E-novine, podlistak Beton, list Danas, za mnoge književne časopise, kao i Treći program radio Beograda.
Objavio četiri knjige poezije – Pesme jednog dana (KOV, 2005), Barka tela (KOV, 2010), S onu stranu noći (Levo krilo, 2014), Pohvala slabosti (Partizanska knjiga, 2021) – i roman “Beogradski kiklop” (Partizanska knjiga, 2017.)
Živi u Beogradu.
čovjek-časopis 