BOGOVI NE POSTOJE
Vis je kao neko mitsko mesto,
Slobodna teritorija
Gde je bio slobodni Hajduk,
Gde se rodio veliki pesnik
Koji sada nema
Ni tu zemlju, ni tu čitanku,
I gde su potom neki vojnici
Bombama ko pesnici
Lovili besne galebove,
Pre nego što je brod
Sa velikom angolskom zastavom
Pokupio municiju i izbledele uniforme
A gde sada jedna Marina spava
Na dušeku poput mog,
Samo što ona čuje muziku i more
Za razliku od mene
I kaže da čeka da stanu
Pa da možda napiše nešto
Na izrešetanim fasadama Mostara,
Dok ću ja pisati po papiru,
Jer mi je to lepše
Nego da pišem po zidovima,
Pa makar na njima bili
Precenjeni leptiri, zričci
I pogledi hiljada ljudi.
Onda će ta moja misao
Otići dalje od svega
Što je ikada otišlo
Od mene ka nečemu,
A mnogo toga je otišlo,
Tako daleko od kopna
A tako blisko pučini
Na kojoj lomiće se sve ono
Što nikada nije moglo
Da se slomi
U ovim brdskim predelima
Prepunim bića
Koja su zaboravila
Sve što se može zaboraviti
Sve što se može
A opet ne mora promeniti.
Draga moja na obali mora
Oprezno čitaj ove rukopise
Iz balkanskih šuma
Koji sa sobom nose mnogo
Tereta i zadovoljstva
I uvek iznova bude snove
Koje nemaju
Ni korali, ni hrastovi,
Ni ptice u visinama
Svih ponora za bogove
Koji nikada nisu postojali,
Niti su smeli kao mi
Stati na samu ivicu.
Tako je,
Znam,
Zato i ne verujem u bogove
Nego u ljude.
To je bolnije
Ali i stvarnije,
Jer ko nije liznuo krv sa rane
A potom se nasmejao
Kao ja ovde,
Kao ti tamo,
Na istom dušeku,
Na drugom mestu,
Na ovom svetu
U kome nikada osmeh
Ne razdvajamo od suze,
Niti sebe od drugog,
Kao ti, kao ja,
Kao bilo ko,
Ko ne može reći
Da preko noći neće
Sve da promeni oblik,
Smisao i san.
Jer mi smo ljudi
I ovo je naš svet
A bogovi draga nemaju
Baš ništa sa tim
Kao ni vreme
Koje nije u našem
Nego u njihovom dometu,
Baš kao daljina i blizina,
Baš kao san i java,
Baš…
Kada zaspiš blizu ili daleko
I onda se ne javiš dugo
Pa talasi ponesu ptice nebom
I pošalju poruku
Koju samo nekada, možda,
Možemo pročitati,
Ali često bude kasno
Ili bude rano,
Jer vreme je stvar bogova
A bogovi ne postoje.
Mi smo samo ljudi
Koji jesu ili nisu,
Koji hoće ili neće,
Koji retko mogu
A češće ne mogu nositi
To breme čovečnosti
U ritmu koji dolazi
Ko zna zbog čega baš sada
Dok ležimo na dušeku,
Na Visu, na Balkanu,
Na dnu mora
I vrhu piramida
Svih naših
Izgubljenih nadanja.
***
POD TABANIMA
Dok meni budu rasli tabani
ti ćeš postati kiša
i ja ću morati da brinem,
da li će te vetar u oblaku
doneti ovde ili oduvati
u neke daleke krajeve
gde kišu smatraju svetom
pa ćete zatvoriti u teglice
i držati u mračnim hramovima
dok ti se kolone vernika klanjaju.
A ja ću uzalud izigravati dodole,
trčati bos po travi
i tražiti put
koji nikada neće nići
pod ovim mojim, teškim, tabanima.
***
PROZORI
Vrata su zaključana.
Neki pokušavaju da iskoče
kroz prozor,
neki gledaju kroz njega.
Tada počinju priče,
u kojima onaj koji čita
i onaj koji piše
više nisu sigurni
ko je sa koje strane,
prozora.
Kao ni to
da li zapravo prozor
uopšte i postoji,
ili su ga samo
nacrtali.
***
MIRIS LIPE
Ne znam gde je osmeh nestao.
Možda u rupi na vratima
napravljenoj od moje nemoći,
prvom plaču od koga sam zadrhtao
na porodilištu u Višegradskoj,
seksu na sred Balkanske ulice,
Dingo psu koga smo pratili po Mirijevu,
autobusu gde su letela pisamca
iz dugih ruku sa zadnjeg sedišta,
vojnim zgradama kod Velikog parka,
potkrovlju punom hedonizma i lišća,
studentskoj sobi sa starim kaučima,
igranju žmurki u šljivaru punom sena,
bakraču iza stare kuće
gde je pradeda vršio nuždu
ili još onda kada su posekli
veliku lipu u dvorištu.
Ne znam gde je osmeh nestao
ali lipa opet miriše
dajući nadu
da možda, ipak
nije nestao zauvek.
_______________________________________________
DAMIR NEDIĆ rođen je u Kragujevcu 1984. godine. Piše pesme i priče. U štampanoj i elektronskoj periodici prisutan od 2007. godine. Prva zbirka pesama „Ugrizi“ izašla je u ediciji Prvenac SKC-a Kragujevac 2009. godine. Na međunarodnom festivalu Odakle zovem u Podgorici 2011. godine dobio je drugu nagradu „Vranac – najbolja kratka priča“. Iste godine na prvom međunarodnom festivalu „Vojislav Despotov“ dobio je drugu nagradu za poeziju. Učesnik Festivala poezije mladih u Vrbasu (2011. treća nagrada) i Festivala mladih u Knjaževcu. Nastupao više puta na Poezinu, Argh-u, Pesničenju i sličnim formama poetskih manifestacija. Književne večeri imao u mnogim gradovima Srbije, Hrvatske i BiH. Učestvovao je i na festivalu u Breši (Italija) kada mu je nekoliko pesama prevedeno na italijanski a takođe je prevođen i na španski i poljski jezik. Jedan je od urednika almanaha „Bundolo offline 3“ (2012.). Zbirku pesama „Nešto si zaboravio“ objavio je u oktobru 2012. godine i ona je 3. novembra proglašena za knjigu dana Narodne biblioteke Srbije. Pobednik je Festivala Poezija grada (slem šampionat Srbije) u novembru 2014. godine u Beogradu. U Akademskom pozorištu SKC-a režirao je predstavu „Ljudi iz struke“ (2014). Na književnim susretima “Velimir Rajić” koji su održani u Centru za kulturu Aleksinac (2015) dobio je glavnu nagradu – “Pesma nad pesmama”. Na prvim „Đurđevdanskim pesničkim susretima” (2016) u sklopu obeležavanja Dana grada Kragujevca, dobio diplomu „Đurđevdanski venac” za najbolju pesmu. U septembru 2019. godine objavio je zbirku pesama „Kada kamen poleti” (UK Koraci). Predstavnik Srbije na Evropskom pesničkom slem takmičenju u Briselu 2021. godine. Tekstopisac i vokalni solista alternativnog benda Bauk. Predsednik Samoupravnog kulturno-obrazovnog pokreta Kragujevca. Jedan od osnivača Festivala angažovane poezije.
čovjek-časopis 