Naslov: Dve poznanice
Fotografija, eksponat, broj 1:
„Bogu hvala, napokon je ostarila onoliko koliko je pričala o tome
i, sreća, ova druga je, konačno, dovoljno besna u krugu porodice!”
Izjava umetnika: hteo sam da zabeležim tačnost momenta prolaznosti
i veoma profesionalnu ljudsku moć zaborava.
Kada sam bio mali, otac me je posvećeno učio da gledam kroz ocookulare
radili su na ćutanje i
veoma sam srećan što se, napokon, ne bavim time. Svoje buduće vreme, posvetiću
pamćenju ljudskih potreba i svom malenom ožiljku na ivici vilice.
Sve izložene fotografije su na prodaju i od prikupljenog nezadovoljstva
kupićemo novi balans pripadajućem društvu. Želim vam prijatno druženje,
baš onakvo kakvo smo mi imali, dok niste postali deo moje izložene prošlosti.
***
Naslov fotografije: Moja kaomajka
Fotografija: eksponat, broj 2:
„Kaomajka, moram da ti kažem – napokon si se udala.“
Izjava umetnika: često sedim u krugu porodice. Ta pozorišna publika znači mi sve, iako, uglavnom,
nemaju pojma o čemu pričaju. Tada sam video kaomajku i kaokćer u prijatnom razgovoru,
jer ova druga se napokon udala, a ova druga ume da priča o stvarima o kojima apsolutno
ne zna ništa.
Posle smo se susreli u foajeu i onda su mi obe objasnile predstavu, nakon što sam završio
sve te, pozorišne,
škole.
Očigledno je da sam pao ispit kritike.
Napokon mi je objašnjeno šta i kako da mislim.
***
Naslov fotografije: Samoća
Fotografija: eksponat, broj 3:
„Ja volim da budem sama, ali i da drugi sede pored mene u isto vreme, dok ja gledam
sve ponovljive gluposti, pričaju mi, a ja ih ne slušam. Volim samoću.“
Izjava umetnika: Jednom sam sedeo pored moje majke i pokušavao da
shvatim
koliko ona ume da petlja prstima po slovima.
Tada sam shvatio da slova nisu samo za govor, kao ni podrška,
pa sam pustio svoju majku da me voli, tako što će me, povremeno,
okrznuti pogledom u svojoj samoći.
_________________________________
GORICA RADMILOVIĆ (1992) diplomirala je i masterirala na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Odseku za srpsku književnost i jezik. Zaposlena je kao stručni saradnik na projektu Leksikon pisaca srpske književnosti u Matici srpskoj. Piše poeziju, prozu, pozorišnu kritiku i naučne radove. Objavila knjige poezije: Striži masku, konak nemaš (2017), Sedi, uješće te kamen (2022). Priredila: Jovan Ljuštanović, Pozorište kroz zečje uši, Novi Sad 2021; Jasmina Topić, Sada smo na ostrvima, Novi Sad 2022.
čovjek-časopis 