KADA ME PITAJU DA LI PLANIRAM PORODICU
Zamišljam da sam kuća
Imam visoke temelje
Izgrađena od zemlje
otporna na požar
U meni žive deca
Crtaju po napuklim zidovima
Misli su zemljotres
od kojeg koža puca
Kupujem visoke potpetice
farbam kosu u boju crepa
Odgovaram im
ja sam kuća
Moja materica je prazna
ali ima čvrste zidove
***
AKO IKADA BUDEM PRAVILA SVADBU NE ŽELIM TORTU NA TRI SPRATA
Drugi bi nas fotografisali
dok zajedno držimo nož
a samo ja bih videla
svaki rez je udarac bagera
na tacni ostaje ruševina
u ustima zvanica ne krcka šećer nego pesak
Umesto da žvaću našu srušenu kuću
želim da mi baka napravi vafle
naslagane čvrste blokove
Kvadrati biće prazne sobe
stavljaću prste u njih i misliti o prostorijama
koje tek treba da preuredimo
***
TROUGAO
Juče sam pronašla svoj crtež iz vrtića
Kvadrat i trougao
Svugde ih vidim
Otvorio si ovo pismo
i koverta je postala kuća
Stalno pišem o njima
Kada smo se čuli poslednji put
riba se pekla u tepsiji
Ljuštila sam krompir
Zemlja na rukama bila je znak
Pročitaćeš moju knjigu do pola
Okrenućeš je naopako i postaće krov
kuće u kojoj živiš sa njom
____________________________________________________
SUZANA DŽUVER (Kula, 1996.) diplomirala je na odsjeku komparativne književnosti s teorijom književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno završava master studije na istom odsjeku. Poezija joj je zastupljena u zbornicima Rukopisi 45, Tajni grad i zborniku pjesama s konkursa za pjesničku nagradu Milo Bošković, u časopisima Poezija, Beogradski književni časopis i Panache, te na književnim portalima Astronaut, Strane i Čovjek-časopis. Povremeno piše književnu kritiku za koju je osvojila drugu nagradu na međunarodnom festivalu književnosti Bookstan u Sarajevu, a također je objavljivala i na portalu Bookvica. Prvu pjesničku zbirku “Riblja kost” objavljuje 2022.godine u izdavačkoj kući PPM Enklava.
čovjek-časopis 