PET PJESAMA VLADIMIRA MILOJKOVIĆA IZ ZBIRKE “U KUĆI OD LJUDSKE KOŽE”, Presing, 2022.

DU VET VÄL OM ATT DU ÄR VÄRDEFULL

Možda su postale Andersenove bajke razmišljanja o kraju
ali Anne je i dalje u utrobi živa;
nema petog sprata i nije moguće skočiti;
obesiti se o lančiće vetrokaza u dvorištu? –
suviše je tanko i pomalo klišeizirano.

Nema dovoljno prostora za ubijanje na odloženo.

______________________________________

10.19 am – 10.24 am
29.08.2020.
subota
(Abbey, Reading, UK)
[*Ti vrlo dobro znaš da vrediš – naslov, sa švedskog]

***

MISAO KOJA JE PALA

Jim Beam se dolivao u punu čašu kisele
ne znam zašto nisam rekao dosta
kao kada sam na 30 mg trankilizatora popio pola litre piva
komiran sam legao i probudio sam se kao nov
– dobra zabava, zar ne?
upitala me je misao koja je pala tog trena
pogledao sam u telefon, bilo je 00:00 –
to bi značilo da neko misli na mene
sve te gomile snova koje se stropoštavaju
prevaliti toliki put da budeš čistačica kapitalizma;
možda pola sata kasnije sedeo sam na wc-šolji
gledao sam video klip o Hyun-Ji Shin kako korača pistama;
osmeh i dva lepa oka
nisam ništa mogao;
tačno minut kasnije ležao sam u krevetu
zaspao sam uz njene korake i poglede
uperene ka meni.

_____________________________________

22.06h – 22.11h
25.09.2020.
petak
(hladna soba, Reading)

***

U KUĆI OD LJUDSKE KOŽE

Obraća mi se šizofrenija
U prekrivačima od zvezda na 6 – 8 metalnih nogu
Momak za sve, za najdublje sne
A ona kaže – Ciganka mi reče „sretan Halloween!“
Dok sam ulazila
Sa svojih 5 – 6 ekstremiteta kopala sam
Delovi sećanja udubljeni u memoriju
Čisteći strah blagosti
Između zidova uvlačila sam se u položaj fetusa
U kući od ljudske kože
Hladnoća udara o staklo
Momak za sve, za najdublje sne
Obešene ležale su trenerke za rad
Na žici bez trnja
Hajde da se obesimo! –
Rekla je otvorenoj lobanji.

______________________

10.05 am -10.13 am
5. novembar 2020.
četvrtak
(radno mesto majstora, škola, Uxbridge, Hillingdon)
[spiritualna inspiracija radovi konceptualne umetnice Eve Hesse]

***

TÖRSTIMEN

limunada popunjava šupljine
u ponoć mojih 6 minuta
za vremensku literaturu
početak novog nivoa
bolnički marina department ili minutizam je umetnost
koja govori
o govoru tela
o umetnosti mog života sa C vitaminom
za biobibliografiju
um govori: usudi se
Her face so hard to catch
She changes her self-look
And her stories don’t match
baci sve
baci se
previše umoran za spavanje
agencija ’plava strela’ u prevodu sa engleskog
u kojoj sam zaposlen
šalje me da čistim govna
minut spavanja
minut brisanja
minut ćutanja
minut ćutanja
minut ćutanja
minut čekanja
minut čekanja
minut odluke
da navedem svoju komplentnu bio-bibliografiju.

______________________

00.11h – 00.16h
06.12.2020.
nedelja
(West Drayton, na krevetu, u sobi novog doma)
[spiritualna inspiracija poezija Judite Šalgo
& filmovi Ingmara Bergmana; naslov sa švedskog – ’sat žeđi’;
kurziv stihovi Sally Dige ’Immaculate Deception’]

***

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

za jednu ljubav moglo bi
se misliti više
naročito ako ne mogu da
spakujem sunce
jer je suviše veliko i teško
za poneti
iako bi sve drugo možda i
moglo da stane u
sivu torbu

_________________________


9. april 2021.
petak
5.48 pm – 5.51 pm
(inspirativno mesto na golf-terenu)
[u susret rođendanu CK13]

***


“Zbirka „U kući od ljudske kože“ svedoči o slobodi umetničkog izraza i poziva na učešće u iskustvu poetskih trenutaka koji se mogu javiti bilo kada i bilo gde. Svaki zapis je određen časom i datumom kao i tačnom lokacijom na kojoj pesma nastaje. Lirski dnevnik, poetski putopis, beleške u trenucima za poeziju izmiču preciznom žanrovskom imenovanju. Pesnički glas ima dva izgovora, ekavski i ijekavski, ima i dva roda, muški i ženski. Pre nego što napusti  rodni grad skicira pejzaže koji odlaze sa njim u inostranstvo. Tehnikom kolaža unosi delove pesama drugih autora, nenametljivo komunicirajući sa njima, prikazujući lično unutrašnje biće koje biva sada i ovde a koje se sastoji kako od neposrednog dnevnog „unosa“ tako i od živog razgovora sa pročitanim pesnicima. Poezija koja nastaje u sadejstvu lokalnog hronotopa sa autorovim unutrašnjim hronotopom govori o prelazu iz jednog sveta u drugi: stanstvovanje u rodnom gradu i postavljanje kamp-kućice u tuđini; mesto vladarske nesanice koje mora da se završi na mestu potčinjenosti, među ostalim uposlenicima mašinerije; lični intimni prostori koji se završavaju tamo gde počinju javni intimni prostori; razdvajanje vlastitih stihova od stihova drugih pesnika kurzivom, ovamošnja konkretnost materijalnih činjenica, i eteričnost kojoj se teži iza ivice bola. Autor vrlo retko rezonuje i teoretiše, on je vrsta konceptualnog umetnika koji čitaoca uvodi u poetsko tkivo „in situ“ prepuštajući mu da sam učitava značenja u fotografije lirskih trenutaka. Iako navodi druge umetnike, pesnik to čini lako i spontano, zato što je proživeo njihove redove a ne da bi odbranio nekakav stav; on prikazuje i aktuelna, dnevna zbivanja ali je izvan političke korektnosti koja nameće ritam pisanja i brani (ili napada) određenu tezu. Vladimir Milojković je sa sobom na „ti“ i poziva i nas da kročimo na taj komad slobode, jer ako je ne nađemo u umetnosti, teško da ćemo je, u ovakvoj konstelaciji, pronaći na nekom drugom mestu.” – iz pogovora knjige

***

VLADIMIR MILOJKOVITY (mađ.) ili MILOJKOVIĆ (srb./hrv.) rođen je 1978. godine u Szabadki / Subotici, na severu Bačke. Završio je akademske studije iz pedagogije vizuelne umetnosti (2014.) i specijalizovao se za rad sa decom sa autizmom, na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Objavio je dve knjige poezije; „Razgovor sa Hertom“ (SKC Kragujevac, edicija ’Prvenac’, 2014.) za koju je nagrađen za najbolji neobjavljen rukopis mladog autora; i „Teško u glavi“ (Presing, edicija ’Pod presom’, 2020.). Uređuje blog massigliebe.blogspot.com; zastupljen u novijim edicijama *Fantoma Slobode*, *Čovjek Časopis*, *Libartes*, *Vesna*, *AKT*, kulturnom dodatku *Beton* dnevnog lista Danas, *Priče iz izolacije* (Makart 2021.); zastupljen na internacionalnim kompilacijama poesié sonore (Huellkurven /Austrija, 2016./ & MATLIT /Portugalija, 2017./); zbirkama signalističke književnosti *Magija signalizma* /2016./ & *Vizije signalizma* /2017./; internacionalnim izložbama DADA umetnosti i festivalima kratkih filmova (Interntaional Smart Phone Festival, Abuja, Nigerija /2018.-2019./); zbornicima socijalne i angažovane poezije (*do zuba u vremenu* /2014./ & *REZ* /2016./); art-performer i od 2021. član Engleskog PEN Centra. Trenutno živi u Heathrow Villages, u VI zoni Zapadnog Londona.