PALJEVINA
deda je svake godine
palio travu livada govoreći
palimo je u jesen
da bi u proleće izrasla nova
deda vidi kako gori trava u meni
***
RASTANCI I KONZERVE ANANASA
u mom gradu nema
telefonskih govornica
ne kupujem svakodnevno
konzervisani ananas
na čijem poklopcu stoji
datum našeg rastanka
telefon mi je isključen
od mene nećeš dobiti poruku
šifra je voleću te još
10.000 godina
zasigurno je da neko
upravo nekoga ostavlja
možda onaj koji sedi
do tebe u gradskom prevozu
ili koji te je slučajno
laktom dodirnuo u prolazu
konzervi ananasa u frižideru
je odavno istekao rok trajanja
ni mi više nismo za upotrebu
***
VOJNIK KOJI NIJE RANJEN U RATU
Pišamo uz iste tarabe
mačke već dugo nema
odlaze kada je vreme da uginu.
Ne treba menjati početak
otac me nije učio kako se brije,
kako se stavlja prezervativ
ni kako da ne ličim na njega.
Učio me je kako da pijem
da dovoljno dugo ostanem trezan,
kako da pušim a doživim šezdesete,
kako se seče stara hrastovina
Kao kada odrubljuješ čoveku glavu,
tako sam i pisao pesme.
On je išao u vojsku
ali noga mu nije ranjena u ratu
i nema čime da se pred nama ponosi,
maštao je da sam najbolji vojnik
a ja nikada nisam slušao naređenja.
***
PRE UPOTREBE PAŽLJIVO PROČITATI
rekao bih da potencijale trošim
na pisanje o životu drugih
reči uvek imam u rezervi
privlačim Šinigaminim očima
a nekad besnim što ne mogu
da udomim sve promrzle pse
prsti su mi precizne makaze za kožu
telo instrument padanja
libido poput pulsiranja glavobolje
uputstvo za mene upozorava
pažnja
ne izazvati u njemu bes
poješće te kao trešnju
ispljuvati kao beskorisnu košticu
uz to napisati o tome pesmu
***
DRUGAČIJA VRSTA NEŽNOSTI
nekad nisam raspoložen za ljubav
pa ti ne naslonim glavu na rame
u taksiju smo se tek setili
da smo zaboravili rezance kod
bake koja prodaje mandarine
voleli smo da ostajemo gladni
zeleni hodnici bili su sastajalište
za one koji se kriju od sebe
pronašli smo se među njima
verujem da stvari pamte
zato nikad nisam promenio tvoj
raspored nameštaja
kapi iz slavine
tope talog kafe u prazninu
neoprani tanjiri znače odsustvo
grubih dodira žicom za posuđe
potrebna nam je
drugačije vrsta nežnosti
_____________________________________________________________
NENAD KOSTIĆ, rođen 1996. godine, apsolvent na departmanu za Srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde trenutno živi. Bavi se pisanjem poezije i proze, kratkih priča i eseja. Radovi su mu objavljivani u časopisima Bez limita, Nedogledi, Saznanje, Magacin reči, Buktinja, Dunjalučar. Učestvovao je u projektima kao što su promovisanje časopisa Nedogledi i u projektu povodom Svetskog dana poezije koji su organizovali Narodna biblioetka Desanka Maksimović i Udruženje Sevap za 2021. godinu. Jedan je od učesnika Internacionalnog festivala književnosti u Sarajevu – Bookstan, u okviru radionice „Kritika i književni zanat“. Učesnik je i pesničke večeri Poetskom rečju „Stop nasilju nad ženama“ 2021. godine. Osvojio je drugu nagradu na konkursu Studentsko pero za pesmu Očevi i njihovi sinovi. Autorski, kritički tekstovi su mu objavljeni na blog- portalu Filozofskog fakulteta u Nišu a vodi i bookstagram profil pod nazivom poezijabezpesnika gde redovno objavljuje kritike, recenzije i prikaze, odabranih i pročitanih knjiga proze i poezije.
čovjek-časopis 