I U SANU JA TO SANJAM
E, deko, sad ćemo da te snimamo malo
Čekaj bre, pusti me…
Ovde sa nama je Milan Živković zvani Deda Mile, koji je veliki čovek i radnik i… pozdraviće vas
Koga?
Pričaj nešto
Ništa…
Pozdravljaš buduće generacije
Po… pozdravljam buduću de… kako beše?
Generacije
Generaciju, da budu dobri dobri, napredni, poslušni, domaćini i sve
E, pa dobro, deko, sad ćeš da jedeš papriku, a?
Jeste, sada.. ku… peko sam pa… ne peko sam, nego ispržio sam papriku i da jedem
E pa lepo… nego šta si pričao malopre da si ti imao jednom iskustvo… sa, sa smrću kad si bio mali?
Jeste… Ne mali, imao sam jedanest godina
Mh…
Onda smo bili u selo, pravili smo plevnju, kad smo pravili plevnju…
A šta je to plevnja?
Za krave gde ležu, stoka. To je kuća za stoke… I onda majka kaže pusti ga bre nek se okúpa kaže tamo. A ja ne da se kupam nego odem u centralu i da hvatam ribe i struja me ubije
A kako te udarila struja?
Pa… o… bio sam u vodu, to je smrtonósno bilo
A šta… palo je nešto odozgo, na… neka žica u vodu?
Ne žica, mi smo ribe pecali
Aha, kako?
Pa, sa motkom, a motka se slomila, i u moju vodu gde da vadim ribe i ja sam bio tu
Aha…
I bio sam onesvéšćen dvaesčetiri sata…
Auuuuu…
I posle su me dotérali u kuću u podrum i sa peskom su me zakópali i zalivali s vodu i ujutru sam se ra…rasvestio
Mh, mh, mh… čekaj, ali nije mi jasno. Ti si bio pored vode, imao si štap kojim si pecao?
Ne pecao, nego sa strujom smo tukli ribe
Ae, e pa to kaži. A kako se tuku ribe sa strujom?
Kako se… to se veže jedan suvi… jedna suva motka od četiri pet metra veže se, i onda se naprávi izazov (?) za… za da udarci da ima, žica se uvije napred, i pusti se samo i riba ne umi´re, samo se ošamúti
Aha, aha, aha, aha…
Ona sad posle sata jedan, mi pregrádimo i one prežive ove male, mi uzmemo velike
Da, da, da, da, da, da, da…
Ali ja nisam doživeo da ih donósim, nego sam… da se u smrt… i tako do sad…
Znači jedan dan si bio
Uveče me je udárilo, sutra u jedanest sati sam se rasvestio
Au… a je l’ se sećaš nečeg između što je bilo?
Pa nema ništa, ja ništa nisam znao
Ništa, znači?
Pa, ne znam, ja sam to sanjao tad, ili mislio… a… išao sam gore u centralu i bio jedan sa jedne strane, drugi sa druge strane i ja sam morao biciklu da provézem, u san sam to sanjao
Aha…
I ovako, pre… a dole vuda… a voda vrije. I u sanu ja to sanjam i ja sam došo kaže pusti ga, vidiš da je to dete naivno, póšteno i on mi da ruku, kao bujági da me izvuče iz onó, a ono iskóči, struju da isključuju (???)
Kako je izgledao taj što ti… pomogo?
Moj drugari, ribár isto
Aha, aha, aha…
Zvao se Svetómir i Pavle… ali mi smo bili veliki drugovi i prijatelji
Dadadadadada dobro… znači ti si njih sanjao da su oni na dve strane, ta dvojica?
Neeee! Sa bradom čovek me čekao sa jedne i s druge strane.
Aha!
Kaže dole vri, ako prođe dobro, ako ne, gurni ga kaže
Ahahahaha… a čekaj, a je l’ nosio odelo ili neku haljinu. Šta je nosio?
Ko?
Taj čovek u snu?
Pa običan čovek bio, samo bradu veliku nosio
Dadada… dobro… dadada…
I onda su me oni na leđa odveli u selo i zakópali do bunár i vodu i pesak, i tako su me spasili
E pa bravo deko… i vratio si se u žive
Vratio sam se u ževo (?) … evo i dan-danas živim
I ne plašiš se smrti
Ne plašim se ništa
E pa dobro
Mogu sad da idem da legnem nek me ubíju, ne žalim se, jer sam jedan život preživeo i dosta mi je
***
MILOŠ ŽIVKOVIĆ rođen je u Beogradu 1989. godine. Diplomirao na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom studija sa kolegama osnovao književno društvo „Orfisti”. Od januara 2017. godina zaposlen na Institutu za književnost i umetnost u Beogradu gde i danas radi kao istraživač-saradnik. Piše prozu. Deo je tima jutjub kanala Bookvalisti.
čovjek-časopis 