OTVORENI DOSIJE
Išli smo na medeni mesec
po knjižarama.
On je tražio „točak za mučenje“,
a ja sam lutala
po „slučajnim memoarima“.
Naša prošlost nije bila
ni povest, ni istorija,
svaka sličnost sa stvarnošću
bila je slučajna
i naše razgovore
nećete skrnaviti
u rečnicima sinonima
ili jezičkih nedoumica
pošto smo se sporazumevali
stihovima, odnosno psovkama,
i ko bi rekao da ću jednom,
kada već bude davno,
samo još ja previjati rane
nehajnoj rečenici:
„Halo, tetka,
ovde Dragan Mance!“
u antologiji efemernih rekvijema,
pošto budem sve, osim sebe i mene.
Priznaćemo posvećenom isledniku
da preko tog suvišnog ludila,
dakako, ne možemo da pređemo.
Priznaćemo da smo Tinu
strpljivo rasplitali živce,
da smo kušali „živo meso“
na „svetle i tamne praznike“,
da sam ti bacala
„vučju so“ u oči
i visila sa „uspravne zemlje“,
da smo kuvali pivo Draincu
i niko, ama baš niko,
nije uzalud zaspao,
niti bio „prvi probuđeni“.
Linije na muškom dlanu
predskazivale su
reda radi našminkanu domaćicu,
radosnu u mirisu uštipaka,
kako sladunjavo trabunja na ruskom,
praveći društvo
izgubljenim priznanicama,
ni slutiti neće
da osioni izvršitelji
obitavaju u najskorijim snovima,
da su samo dužni podstanari
u mojoj mušičavoj glavi.
Priznajmo
tom posvećenom isledniku,
da bismo se nagodili
za doživotnu dosadu,
bez prava na žalbu
zbog neprikosnovene ravnodušnosti,
da smo zaludno pokušavali
da se dodirnemo telima
u tuđim, zapuštenim stanovima,
koji su nam obećavali
besplatnu obdukciju i neobeležene
humke sećanja.
***
„NEBO NAD BERLINOM“
U levoj ruci držiš viljušku, u desnoj – nož,
sečeš vermut i jedeš komad po komad.
Ostalo je još drhtaja bez adrese
sa jedne i sa druge strane.
Potom pomisliš sasvim slučajno
kako nebo nije nad Berlinom.
Tvoj dragi ne čita knjige
(čak ni tvoje kratke rečenice)
jer oko njih samo čeka preostali svet.
Retko te zagrli iako su sigurni
da već godinama ima ruke,
od starih i novih novina ruke.
Kako nezvanično saznajemo,
sada je samo lik u romansi
o svojoj uvek poslednjoj cigari,
uz monolog o bednim honorarima
podseća da su ipak bili značajniji i veći
od zaludne želje za ženskim usnama.
Besputno ga pitaš
šta znači „ministar bez portfelja“
i da li je i taj svoju jedinu otpratio
i molio je da sa njom bude sutra,
pa sutra, pa opet sutra…
Pitaš šta znači „logistička podrška“
kada te ređe viđa
od predsednika prevaziđenih priča
ove Zemlje Bez Biljane Sa Bivših Ohrida
Ili Azre Na Trešnjevkama Studenog,
Bez Lanjskih Snegova Na Jahorini.
Pitaš kako će tvoj dragi
da prenese najnovije vesti:
krišom uzimaš svoju ruku,
pratiš sebe do stanice,
sklanjaš kosu da sama dovršiš
poljupce
i tuđim glasom kažeš:
„Nemoj ni noćas bez mene da pogledaš
da li je nebo nad Berlinom.“
***
PREOSTALI MONOLOG
U Glasu Amerike
nisu negativi ponoći
izveštajem zauzdanih živaca
skriveni u moje prozore.
Ja zamislim scenu
i ja vidim:
tvoj otac nemilice
još odnosi naramke bosiljka
u unutrašnje džepove,
pije sa haljinama
nekada sebe punih žena,
laska mi da mirišem
na obojenu prašinu pozorišta,
da imam lomne ruke
i prikriveno ludilo
francuskih vodvilja,
baš kao njegov bludni sin.
***
A ONDA…
U kadru je samo
grad bez mojih osećanja,
grad bez vodiča,
sa dolazećim, prevejanim snegovima.
Dolijaću ti u greškama izgubljenih podataka,
u lažiranim slikama starih pasoša,
u povijenim obrvama suvišnih delegacija,
prospektima spaljenih pahulja,
u nastavcima filma Igra plakanja.
***
ISPOD SCENE
Na kraju plačemo olovnim suzama,
otvaramo lobanje glumcima
i uporno se tražimo,
uvereni da nas više nema
i da se nećemo sresti
u svetu dovoljnom
za nekoliko dlanova.
U glavi junaka glavnog
videćeš da sam prislonila uho
gde je i zemlja zakopana,
da čujem
kako ti rastu zanoktice,
da uhodim ti tragove
po bogazama nesanica
eda bih saznala
kako smo trgovali sa šaptačima:
dadosmo poslednje nežnosti
iz pocepanih džepova
za stanke na pogrešnim mestima.
***
LJILJANA ĐURĐEVIĆ STOJKOVIĆ rođena je 1964. godine u Beogradu. Osnovne i magistarske studije završila je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Zbirku pesama „Doživljaji u krvotoku“ (KOS, Beograd) objavila je 1996. godine, a monografiju „Pesničke proze Tina Ujevića“ (Presing, Mladenovac) 2019, zbirku pesama „Ljiljana, molim te“ (Edicija „Prisustva“, Presing, Mladenovac) 2021. godine. Njeni eseji, prikazi, poezija i kratke priče štampani su u različitim zbornicima, časopisima i listovima.
čovjek-časopis 