BEAUTY SLEEP
Nakon što se nismo čuli pet dana
gledam svoje telo u ogledalu
i pomislim:
Ovo će telo jednog dana pokopati u zemlju
i neće na njemu ništa više biti toliko živo
da bi napravilo pometnju.
Ostavila sam te da sređuješ svoje stvari,
svoj život, da vidiš šta želiš.
Kupio si dvadeset litara kreča i laminat,
tvoja radna terapija.
Šesti dan mi šalješ sliku i pitaš: Valja?
Baš onda kad sam rešila da spustim sve monitore
i ne zurim više kroz njih.
Kažeš mi, potom, da smo teški
i da padamo na jednostavnim stvarima.
Ne, nije to, kažem.
Nismo teški,
nego ne znamo ništa o potrebama onog drugog,
a to ne možemo saznati bez malo uložene hrabrosti.
Ne sekiraj se,
idem sad spavati,
znaš da je ovo moje vreme,
čujemo se,
laku noć.
I poljubac
kao neka slutnja u daljini
koja odzvanja.
Dok se vraćam sebi tako mirno
kao kad brod uplovljava u svoju luku
progoni me jedna misao: Kako je moguće
da sam uvek ljubila muškarce
kojima je beauty sleep bio važniji od svega?
Muškarce sa kojima sam mislila ići kroz noć,
duboku i gustu,
strašnu kao razdražljivi pipci hobotnice.
***
NOV JE NA VAJBERU, RECI MU „HI“
Treba živeti posle bola.
I posle velikih i važnih odluka,
takođe. Da se jednog jutra probudiš,
a da ti na ekranu piše da je tvoj bivši momak
nov na Vajberu i da ti taj isti Vajber sugeriše
da ga pozdraviš jednim neobaveznim „Hi”.
Treba samo da živimo, najobičnije da živimo
kako bismo videli da je putanja života smešna,
čak ranjivija od nas. Jedan muškarac u kog sam bila dugo zaljubljena,
a koji ništa sa mnom nije hteo sem visoke i prefinjene zabave,
bez oklevanja me je puštao u intimne rupe svojih Instagram storija.
Jednog sam dana samo rekla: Neću više.
Ta perverzna igra u kojoj ga posmatram u svakoj pozi,
tako da bi trebalo da me uveri da sam sa njim, otupljuje me.
Zamišljam da u dubinama tih intimnih rupa
žive fotogenične i mazne samoubice. Majka koja je ustala rano,
otišla na trčanje, vratila se da napravi zdrav doručak
i da isprati svoje troje dece u vrtić. Potom je sela
da isturpija svoje pete. Ženstvenost i patrijarhalnost
sa primesama hedonizma, te dve udružene zveri
koje jedna bez druge ne mogu. Manekenka zbog čije kose sam se
i sama ofarbala u riđe lepa je,
ali svakim danom naglašavajući tu svoju lepotu
iz salona ili sa stepeništa svoje kuće
čini me ravnodušnom. Lepota danas postoji,
ni zbog čega drugog, osim toga da nas potpuno iscrpi
svojim postojanjem, tako da i više ne žudimo za njom.
Setim se kako si hteo da me spaseš
jer si smatrao da samo nesrećnici zaslužuju otvoreno more.
Ljuljuškam se u čunu, nekad je prijatno, nekad toliko opasno
da se zapitam jesam li pogrešila, ali to traje toliko kratko,
koliko da se riba u svojoj sumanosti ispraćaka
i poželi udah nečega što joj je tako malo poznato
i plovim, tako sporo plovim, zahvalna za ovu opasnost
koja mi se neprestano ukazuje kao tihi blagoslov.
***
SUSRETI U KASNIM DVADESETIM
Ne mogu više da spavam ni sa jednim muškarcem
i da čekam da li će da se javi nakon toga.
Umara me da razmišljam
da li sam mu bila privlačnija pre seksa
dok je samo žudeo za mnom.
I sama često osetim gađenje
kad stvari zahvatim duboko.
Površina nas golica i vuče da zađemo ispod.
Znam da ne bih bila mirna
da sam ikad ostajala na toj površini,
zato rovarim kao besna krtica
ne želeći da sputam svoju glad
za zemljom i uništenjem.
Susret dva naga tela uvek donosi rastanak
ili stvara nove mogućnosti,
nove eksplozije
ili lažne uzbune.
***
MILICA MILOSAVLJEVIĆ (Čačak, 1991). Pesme su joj objavljene u časopisu za po–etička istraživanja i djelovanja –„(sic!)“, „Кnjiževnom magazinu“, „Beogradskom književnom časopisu“, „Sent–u“, „Libeli“, „Ars–u“, u časopisu za književnost „Čovjek-časopis”, kao i na portalima za književnost i kulturu „Astronaut“, „Strane“, „Porkulum“, „booke.hr“. Godine 2014. osvojila je nagradu biblioteke „Milutin Bojić“ i tim putem objavila zbirku poezije pod naslovom „Tamne intimnosti“. Iste godine bila je pobednica na festivalu mladih pesnika „Dani poezije“ u Zaječaru, u čijoj ediciji joj je izašla zbirka „U zoni umereno–kontinentalnih strahova“. 2019. osvojila je drugo mesto na Ratkovićevim večerima poezije za mlade pjesnike. Na konkursu „Vreme (bez) utopije. Mreža mladih pisaca” (2019) izabrana je da bude deo dvojezičke antologije mladih pisaca iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Nemačke, Rusije i Srbije. Poezija joj je prevedena na nemački, engleski, španski, rumunski i makedonski jezik. Studirala je na Кatedri za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pored poezije, piše prozu i književne prikaze.
čovjek-časopis 