SVE TREBA POJEDINAČNO IMENOVATI
svetlo koje pališ u 4 ujutru
čašu vode pored kreveta
tromo koračanje ulicama
kotrljanje odbačenih limenki
svaku progutanu primedbu
ne gledaj u
agresivne beskućnike
pitaj tipa iz perionice
gde kupuje meso
pred spavanje se popni na krov
sunce upada u empire state
neka ti to bude dovoljno
da prizoveš osećaj uspeha
sve treba pojedinačno imenovati
isplate u kešu
veridbu iz panike
odlazak na roštilj u srpskoj crkvi
disertacije trule
po špajzevima koji se izdaju za sobe
niko nije fotografisao
ljude usidrene u prvu priliku
romantizeri emigracije
nisu došli na uviđaj
***
KOLIKO POZNAJEŠ POLJA
Komarac me je ujeo iznad ključne kosti. Štenci cvile pored bunara. Iza višnjika, špicasti Kopaonik probada zalutali oblak. Uskoro će avgust. Dvorište se presijava pod stopalima.
Ne izlaziš iz grada, iako te molim. Ne smetaju ti užegle pijace i vrućinom istrošeno strpljenje. Uvek se rastajemo na vrhu stepeništa. Milija ti je vreva.
Ne šaljem ti fotografije vrganja koje sam ubrala. Ne šaljem ti glasovne poruke u kojima šapućem. Ostavljam telefon u fioci, isključen, i slušam odjek svojih đonova. Slušam lišće. Čujem frekvenciju kojom bi tvoj glas parao vazduh. Htela sam da te naučim tišini. Drago mi je što nisam uspela.
***
RASTANAK
senke se već useljavaju
u svaki topli kutak
koji ostavljam iza sebe
***
VIŠNJA BEGOVIĆ rođena je 1995. u Beogradu. Pesme su joj objavljivane u časopisima Oblakoder, Fragment i Enklava, kao i na portalu čovjek-časopis. 2020. osvojila je drugu nagradu „Risto Ratković“ na Ratkovićevim večerima poezije, kao i treću nagradu na takmičenju „Timočka lira“. Pohađala je pesničke radionice kod Ognjenke Lakićević i Zvonka Karanovića. Priprema svoju prvu zbirku poezije.
fotografija: Katarina Ćirković
čovjek-časopis 