SEVERNI KROKODIL

Otpadaju mimo mene
I zaustavljaju trotoar
Muškarci mojih godina
Sruše se u razgovoru
Zamrznuti ispod brada
I napukli pod ledom
Pojedini već prosedi
Mnogi još uvek
Bez završenog lica
I zatvorenih planova
Nekada vodeni sinovi
Danas na ulici potonuli očevi

A strele idu
I vrata im se otvaraju
Ne i muškarcima mojih godina
Ne i telu što se razilazi
Prosutim kesama kupusa
Dok izlazi sa pijace
Kašikarom ispod srca
Ili na stazi za trčanje
Kad sveži očevi su
Previsoki sinovi
Oboreni
Preko lakog uspona

Koga promašuje padanje
I ko otvara oči
Tek kada se sve utiša
Ko se dečački pritajio
Kada je najpotrebniji
Severni krokodil ko je
Nizak ispod snežnih ringova
I rožnat pred vejavicom
Mlad spor i odabran

Ko se beli u močvari
Kad ispuštaju se oko mene
Prerani muškarci
Samo su klonuli kažu
Licem prema pločniku
Kad sledeći put
Podignu pogled videće
Kako se oprezno okupljamo
Da radoznalo
Opipamo mišice
Naglo stasalim momcima

GORAN KORUNOVIĆ (1978, Jagodina), iz zbirke pjesama “USTA BEZ KAPAKA”, Kontrast izdavaštvo, Beograd, 2019.