HERBARIJUM
Psa bude udarci opalih jabuka
o krov šupe
akustikom praznog stomaka
Pomeram stolicu
kako se pomera hladovina
oko severne sobe
Jedanaest sati. Prsti mi
mirišu na
papriku,
rđu
i cigarete
Oko tri popodne:
uzdiše traktor sa prikolicom na uzbrdici
uzdiše pas
uzdišem ja
Peckaju muve i skupljaju se
oko stola pred kišu
stavim parče lubenice na trem
dođu ose
nema više muva
i takvi problemi se reše
u zavisnosti koje više voliš
Negde pred mrak
čuje se kosačica
i sve što je
iznad 12 centimetara
pada
***
SCENARIO
Bili Kol drži ruke spuštene
niz telo, diše i stoji sa obe noge čvrsto na zemlji
zato što ne zna šta bi drugo i mogao da radi.
Debela olinjala mačka češka svoje
debelo olinjalo mačije telo o
trotoar na suprotnoj strani ulice.
Hoda šapama, misli želucem, gleda brkovima.
*
Devojka nosi kafu, čaj i limunadu nasute
u plastične čaše uredno poređane na poslužavniku
koji joj leži na dlanovima.
Kašicice i kesice sa šećerom i medom.
Ona preskače dve šine koje
trojica mladića u majicama bez rukava i izbledelim
farmericama montiraju za pokretnu kameru.
Jedan od njih se okreće levo-desno,
zatim seda na kutiju sa alatom.
Tu je i neki čovek sa kačketom i plastičnom karticom
Zakačenom na rub džepa košulje
klještima crne, fino izlivene šnale.
U levoj ruci drži fasciklu i
žvaće gumicu na vrhu grafitne olovke.
*
Ušavši u hol hotela, čim je ugledao natpis
„Hvala vam što ne pušite“
ispisanim ugraviranom crvenom farbom
na lim zakačenim o zid tik uz
aparat za gašenje požara,
Bili Kol smesta baci cigaretu na pod i zgazi je,
mrdavši stopalom u jednu pa u drugu stranu,
kao da mrvi bubašvabu Ili neku sličnu gamad.
Na recepcionarevo „Dobro veče“ otpozdravi.
*
Devojka ulazi u kamp-prikolicu
pored ostalih vozila sa opremom i
dodatnim reflektorima i kostimima.
U svoj notes upisuje
„Džon Hjuston nikada ne bi to uradio“
„čuvaj se zamke sveznajućeg pisca“,
dodaje
„ovo bi možda moglo lepše da se opeva“
i
„kupiti novi notes“.
Svetla u šminkernici se gase
pa opet pale.
***
MILOST
Prelazio sam vlažnom krpom
natopljenom sredstvom
za čišćenje kupatila
preko maglovitih otisaka
stopala na pločicama
podigao dasku na
wc šolji u kojoj žive
i hrane se
kolonijalno
crvene alge
i savijenih kolena
prstima hvatao
vlasi kose
tuđe žene
po parketu
prstohvat
po
prstohvat
po
prstohvat
ŽELJKO DIMITRIJEVIĆ rođen je 1981. godine, živi u Beogradu, bibliotekar. Priprema prvu zbirku poezije.
čovjek-časopis 