MEČE
Gledala sam skidanja sa rivotirila
i heroina
antidepresiva
nikotina
lepih momaka
plaže kokosova stabla i rum
volim kod sebe
što sam žena
imam
lepu kožu i lice
ali najviše volim
što bih
kad bih htela
mogla da podojim medveda
***
MOJ GROB
Ovo je moj grob
u njega su me oterali
konkursi
festivali
pozorišne predstave
zahtevi za prijateljstvo
večere
kokteli
plave oči
zelene oči
glatka lica
bradata lica
niske devojke
visoke devojke
i devojke sa kratkim nogama
sredovečne dobrodržeće žene
jedno jutro u parku
dve boce džina
pesničke večeri
ispitne prijave
prijava teze
lom noge
peto blajhanje kose
četvrta zmija
dvodnevna groznica
nekoliko serija
par lekara
i udoban kauč.
***
PRE I POSLE
Pre dve godine otišla sam za Uskrs na jug
Bio je to neki mračni period
kad čovek ima osećaj da sunce i more u stvari ne postoje
Pa kad ih vidi, pomisli da je moguće svašta
I jeste, ali ne bi trebalo da bude.
Iznad manastira ima neki zidić, tu smo seli
I odatle posmatrali –
kako se mala monaška ruka pomera u sobi
Bilo nam je smešno mislili smo čak da masturbira
A on je jeo iz neke šerpice.
Poljubac je bio savršen sam po sebi, a onda dodatno jer je prvi
Sve je mirisalo lepo.
Kiša je pomalo padala, zvona su zvonila satima, stvarno.
Onda nismo hteli da se razdvajamo, pa smo ostali zajedno.
Posle je bilo ružno, ali to je u drugim pesmama.
________________________________________________________________
MILICA ŠPADIJER rođena je 1989. u Beogradu. Završila je Filološku gimnaziju, osnovne i master studije na Katedri za klasične nauke na Filozofskom fakultetu, a trenutno je na doktorskim studijama Fakulteta dramskih umetnosti. Dobitnica je nagrade “Mladi Dis” za prvu neobjavljenu zbirku poezije za 2019. godinu. Poezija joj je objavljivana u elektronskim časopisima za knjiženost Eckermann i Libartes. Sa grčkog jezika prevela je roman “Kasandra i vuk” Margarite Karapanu u izdanju izdavačke kuće Dereta. Radi kao novinar Tanjuga, prevodilac sa grčkog jezika, profesor grčkog i latinskog i piše za nekoliko portala.
čovjek-časopis 