PUTOVANJE BRODOM
Sevastopolj je jedino mesto na svetu na kom želim da budem, rekla sam mu.
Dovoljno sam potrošila želja na Isfahan,
Ani već vekovima leži napušten ispod Ararata,
Rimom tumaraju lutalice i pijanci, što nije ni loše.
U Bagdad su me zvali, ali je najbolje kad te zovu, a ti ne odeš.
U Jerevanu sam previše plakala,
u Jerusalimu zaboravila ogrlicu, i našla je, tako da je i to gotovo.
U Atini sam odrasla, u Kabul se više ne može ići, ni po pse.
I dalje vidim tvog leoparda sa Ein Gedija, kako me gleda svojim,
sticajem okolnosti, zlim očima, večno vrebajući sa obale Mrtvog mora.
Moja mačka Zulejha i ja idemo prvim brodom za Sevastopolj,
nismo lude više da te čekamo, ni dana, ni časa.
Samo, ja nemam ni mačku, ni brod.
Posle svih tih godina koje moraju da prođu
moja duša će se vratiti na Skadarsko jezero,
na naše lepo porodično groblje,
sahraniće me sa mojim dedom,
pod velikim drvetom,
u grobu sa pogledom na brda.
U Crmnici, gde sam prvi put videla škorpiju,
dok sam se igrala ciglama kod kuće Rade i Iva.
Blizu obale gde sam jednom provela noć.
Samo se plašim da moj otac neće biti tu da mi polomi sanduk.
Ali dotad će sigurno izmisliti drugačije sanduke za one koji umru u tuđini,
recimo Sevastopolju.
***
1963.
On kaže – moj leopard sa Ein Gedija,
ja kažem – debeli prodavac krofni
sa autobuske stanice u Tel Avivu.
Kaže mi – stani, ali ja ne hodam,
i već sam pala. Usud je strašna reč,
ali ide uz lepotu proroka.
Poslednja je jutarnja dobra volja.
Sveže je dobra reč
Za pecivo i rane.
***
SLAVIJA
Ponekad u martu,
dok traje moj omiljeni pozorišni festival,
vodim glumačke trupe po gradu
uglavnom Ruse i Kazahstance
jednom je zaključeno da mogu da
improvizujem dovoljno ruskog
я ваш гид это церковь
Danas sam čekala grupu Kazahstanaca
koja se u stvari već prošetala sama
do Kalemegdana
pa dobro
a onda mi je
jedna Kazahstanka
rekla da će sutra otići mužu na grob
na Bežanijsko groblje
jer je sahranjen ovde u Beogradu, i bio je Srbin
dok je gledam uhvatim to
i u njenim i u svojim kosim očima
i moj je
ni muž,
ni Srbin,
ni mrtav
sahranjen u Beogradu
__________________________________________________________
MILICA ŠPADIJER rođena je 1989. u Beogradu. Završila je Filološku gimnaziju, osnovne i master studije na Katedri za klasične nauke na Filozofskom fakultetu, a trenutno je na doktorskim studijama Fakulteta dramskih umetnosti. Dobitnica je nagrade “Mladi Dis” za prvu neobjavljenu zbirku poezije za 2019. godinu. Poezija joj je objavljivana u elektronskim časopisima za knjiženost Eckermann i Libartes. Sa grčkog jezika prevela je roman “Kasandra i vuk” Margarite Karapanu u izdanju izdavačke kuće Dereta. Radi kao novinar Tanjuga, prevodilac sa grčkog jezika, profesor grčkog i latinskog i piše za nekoliko portala.
čovjek-časopis 