BUDI SLOBODAN
Budi spreman kao Cigani
što leže na kartonima i ponjavama,
trče ulicama i livadama,
lete između automobila na raskrsnici,
između stolova elitnih restorana,
bosi, musavi i nasmejani.
Budi jak kao Cigani,
otporan na psovanje, udarce
i zgražavajuće našminkane poglede,
uplašenih i pokorenih.
Jedi, pij i vodi ljubav
jednostavno poput ciganske slike,
napiši život poput ciganske pesme,
nosi hrabrost kao ciganske oči.
Digni revoluciju,
reci lepoti da je lepota,
laži da je laž,
zlu da je zlo
i budi predvodnik čerge slobode.
***
DANIJEL
/Vojni objekat Tehničko-remontnog
zavoda u Medni kod Kragujevca
u potpunosti je uništen u
eksplozijama. Poginule su četiri
osobe, 30 je povređeno, a 74 evakuisano./
Juče sam sa terase posmatrao dim.
Posle nekoliko detonacija
počeo je da se penje sa brda iznad grada,
jureći prema oblacima
sa namerom da ih oplodi ili ubije.
Zamišljao sam kako je Danijel šćućuren
među svim tim eksplozivom koji je pakovao,
ostao bez nekih delova tela ili života.
Nismo se videli još od onda
kada smo skupljali prazne paklice cigareta,
igrali fudbal jedan na jedan
a on me uspešno predriblavao
u svojeručno stotinu puta ušivanim
patikama,
kada smo brali trešnje u komšiluku
i pričali o noćnim morama
zbog kojih ne smemo da spavamo,
sahranjivali krticu koju je ulovio moj mačak,
razmatrajući smisao života
ljudi, krtica i mačaka.
Danas sam čuo da je komšija spasilac
ostao bez sluha, svesti i uniforme
od jačine detonacije u „Medni”
u kojoj za vreme nesreće
Danijel ipak nije bio.
A možda je i bio tamo,
poput delova naših života,
pa su se zajedno pretvorili u dim
koji je jurnuo da oplodi ili ubije
oblake nad nama.
***
DAN POSLE
Ovaj dan obasjava i reže
svaki pokušaj da dohvatim sutra.
Postao sam pas zgrčen u bačenoj kutiji,
mačka zarivena u kontejner
što takmiči se
sa promrzlim prstima beskućnika.
Sneg počinje da pada,
sasvim jednostavno,
baš kao ja do juče
na njeno dugo ćutanje i kratko „dobro”,
poteze četkicom po platnu noći
i te oči koje su me gledale
kao da gledaju u Lisabon
a ne u dete njiva bez motika,
oca starosti bez iskustva.
Godinama sam je pratio,
kao svetla uhoda divljih ptica,
držeći na povocu sve njih
čije sam dane krao a noći otimao,
njih koje su znale da lome sve po spisku
od kostiju do farova.
Čekao sam da ona konačno rodi
sve naše propuštene sate
i zalepi sve moje polupane farove.
Ni slutio nisam da će brže od njih
polupati sva moja stakla istovremeno,
da ni ruke neće upotrebiti,
ni suknju izgužvati,
ni jednu sedu stvoriti.
Možda sve to samo ja tako vidim,
kao što sam video da je zapucala
noć na dan,
flaša na čašu,
sećanje na snove,
snovi na javu u kojoj me je oplakala
samo tren pre nego što je mirno
pozvala taksi do kuće.
Danas od juče ni zanoktica nije ostala,
samo gorak osećaj
koji čoveka tera da se zapita
treba li krila crtati ili lomiti.
***
KADA KAMEN POLETI
Kamen treba da poleti
hrabro i sa idejom,
kao kada poleti ptica
u stari kraj ali u novo gnezdo.
Kamen ne može znati,
kamen ne može izabrati,
ti ga moraš naučiti
čije oko treba isterati
a čije sačuvati.
On treba da poleti u rano jutro,
u ranu zoru da poleti,
kao što su očevi naši leteli u usta fabrike,
dedovi naši kao što su leteli u njive
sa ženama uvijenim u šarene marame,
sa balonima vode, pletenim korpama
i dobro naoštrenim motikama.
Ne treba kamen da poleti uveče,
noću nikako ne treba da poleti,
tako se igra sa slepim miševima
a ne ubija ovakva zver,
već u zoru da poleti, da nagovesti dan,
sunčan i nov,
osvojen,
oslobođen zbog noći
koja po prvi put doneće
meki miris naše tople večere,
prekrivače što mirišu na toplinu,
na slobodu što mirišu,
na zagrljaje i dodire vlažne od strasti
koja donela je reč,
koja ponela je kamen,
u pravi smer,
u pravo vreme,
na pravo mesto,
kada kamen poleti.
DAMIR NEDIĆ rođen je 1984. godine u Kragujevcu. Piše pesme i priče. Od 2007. godine prisutan u ex-YU periodici, kako u štampanim (Gradina, Lipar, Koraci, Ja sam priča, The Split Mind…) tako i u elektronskim formatima (Bundolo. org, Književnost. org …). U ediciji „Prvenac“ SKC Kragujevac 2009. godine objavio je zbirku pesama UGRIZI.
U Podgorici 2011. godine na međunarodnom festivalu ODAKLE ZOVEM dobio drugu nagradu „Vranac – najbolja kratka priča 2011“. Iste godine na prvom međunarodnom festivalu poezije i kratke priče “Vojislav Despotov” dobio drugu nagradu za poeziju. Učesnik Festivala poezije mladih u Vrbasu (2011. treća nagrada) i Festivala Mladih u Knjaževcu (dva puta).
Autor i učesnik nekoliko performansa i predstava. Nastupao više puta na Poezinu, ARGH-u, Pesničenju i sličnim formama Poetskih klabinga. Književne večeri je imao kako u mnogim gradovima širom Srbije tako i u Hrvatskoj BIH i Italiji. Jedan je od urednika almanaha (u kome je zastupljeno preko šezdeset autora iz Srbije, Hrvatske i BIH) BUNDOLO OFFLINE 3, koji je izdao SKC Kragujevac 2012. godine.
Jedan je od osnivača festivala poezije „Kragujevac open poetry”. Zbirku pesama NEŠTO SI ZABORAVIO objavio je u oktobru 2012. godine i ona je već 3. novembra proglašena za knjigu dana Narodne biblioteke Srbije.
Pobednik je Festivala POEZIJA GRADA (tematski određen savremenom poezijom koja nastaje i izvodi se u gradovima a čijeg pobednika bira publika glasanjem) u novembru 2014. godine. U Akademskom pozorištu SKC-a režirao je predstavu „Ljudi iz struke“ (2014). Na književnim susretima “Velimir Rajić” koji su održani u Centru za kulturu Aleksinac (2015) dobio je glavnu nagradu – “Pesma nad pesmama”. Na prvim „Đurđevdanskim pesničkim susretima” (2016) u sklopu obeležavanja Dana grada Kragujevca, dobio diplomu „Đurđevdanski venac” za najbolju pesmu.
U septembru 2019. objavio je zbirku pesama “Kada kamen poleti”.
čovjek-časopis 