ŽELEO SAM DA PIŠEM
Želeo sam da pišem pesmu o tebi –
da skinem sa tebe sve metafore, metonimije, epitete,
da budeš gola istina,
službena i prihvaćena od nadležnih organa
kao čvrst dokaz samoodbrane
Želeo sam da ti napišem poruku
da te opišem kako silaziš prema meni
pogleda pribranog
ne osvrćući se iza sebe,
koliko da proveriš – da te ne prati neko
neukroćen i neprikladan
Želeo sam mejlom da ti se javim
da potonem u tvojoj virtuelnoj nežnosti
i da samujem cele noći ispred uključenog monitora –
a da mi ne izgore oči od mraka –
pre nego te vidim na javi
nakon dužeg vremena
Želeo sam da ti pišem pismo
da te milošću nagradim –
da je imaš za rezervu ili višak,
kada zaboraviš da se nasmešiš
pri pozdravu
Želeo sam da pišem, ali već sam se predomislio.
Tako nastavljam i dalje da želim
***
PROLEĆNI UMOR, DANAS
(jučerašnja uspomena)
Prvog toplog dana ove godine
odlazim od kuće
jer jučerašnja deca, u stvari,
uvek napuštaju
dom
iako se pretvaraju
da su upravo došla,
da samo što su stigla,
a ipak prelaze prag
da bi ljubili izdužene
vratove
školskim drugaricama, vršnjakinjama
zadirkujući ih nepristojnim
seksualnim ponudama
Jednu voćku uvek ponesu za
put.
I polaze kao puževi
sa kućicom na leđima.
A dok po stanovima,
po stambenim blokovima čekamo
obeležavanje jubileja
Praškog proleća
zevajući u plazma televizore
kao slepci
u Bratislavi najavljuju nevreme
sa snegom
još je tama, valjda će
osvanuti dan sa mećavom
pokvariće plan turistima
koji kod kuće čeznu za ljubavnicama
približavajući se već Budimpešti
ne mogu da izdrže, a da ne krenu u obilazak
rođaka
u proleće im se baš skita
rođaci i ljubavnice
raduju se samo poklonima
iz tuđih gradova
U tuđim krevetima noge su mi
hladnije
dugo se u njima uspavljujem, a kratko
spavam
u tuđem krevetu je i svaka devojka
devojka sa prošlošću…
da se nismo sreli nekada
negde…
hmmm… moguće… u Brnu?
Ah, ti dragi kreveti!
Bolje s tobom da šetam
nego sa drugima da plešem
da sedim na klupama
po parkovima
naspram sakrivenih
zaljubljenih parova
i da imam gledaoce, podrugljivce
naša prijateljstva trebalo je da
otpočnu
po novembarskoj kiši…
zbog toga od tada volim
somotnu odeću
i kada me bole leđa
opružujem se po postelji
sa novom, opranom posteljinom,
sunce menja pravac,
ja glas,
današnja deca ne uriniraju
u pelenama,
već javno – na ulici
proleće, međutim, počinje
kada takva deca pojedu i
poslednji sneg
Večeras se ne vraćam kući
loše buđenje je praćeno
Kišom
loše s dugom
ili bez duge,
sa gotovim jelima, brakovima,
neverstvima, razvodima,
nebo ionako miriše na kamilicu
prolaznici unaokolo imaju lica
nekompromisna:
ni nalevo, ni nadesno
grad je pun naivnih gangstera
koji izgledaju anđeoski
(i kada bi anđeli postojali
i kada bi bili izmišljeni,
vremenom postaje
svejedno)
pri hodu im svetle pantalone
i izdaju ih
radoznao sam kao Hristos –
gde se izgubiše ljubavni
savetodavci
koji osudiše pornografiju?
Nervozniji sam nakon svake
cigarete
po kojoj me verenica
ne pamti
kada mi izdiše dim
ne u lice, već u oči
bez obzira na to što su neki
ljubavnici godinama,
a neki nedeljama,
na osnovu usluge i zasluge
(seizmička ljubav ispod betonskog
jastuka redovno spava)
Noć je stvorena za boemstvo
svi pristojni ljudi, začudo,
tome se predadoše
U Skoplju su se nesumnjivo namnožili
Bohemisti
(kada me vidite kako
zapisujem njihova imena,
protresite toplomer!)
Na kraju prvog toplog dana
ove godine
vraćam se kući
jer se jučerašnja deca, najzad,
uvek vraćaju kući.
Danas.
______________________________________________________________________
ZVONKO TANESKI rođen je 1980. u Skoplju. Pesnik, književni kritičar, prevodilac, urednik, antologičar, univerzitetski profesor. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Skoplju, na odseku za opštu i komparativnu književnost. Magistrirao na Univerzitetu u Peruđi, a dva doktorata odbranio na Univerzitetu Komenski u Bratislavi i na Univerzitetu Konstantin filozof u Nitri. Radio kao profesor na katedri za srpsku književnost u Bratislavi i kao prvi lektor za makedonski jezik. Objavio sledeće zbirke poezije: “Otvorena vrata” (1995), “Hor trulog lišća” (2000), “Srt” (2003), “Čokolada u portfoliu” (2010),” Nežnosti bez garantnog lista” (2012), “Čekajući istoriju” (2016). Takođe objavio više naučno-teorijskih knjiga. Preveo i prepevao na makedonski jezik mnoge pesnike. Dobitnik je brojnih značajnih pesničkih nagrada. Prevođen na srpski, engleski, poljski, češki, italijanski, filipinski, ruski, ukrajinski, bugarski.
s makedonskog preveo NENAD TRAJKOVIĆ
čovjek-časopis 