VOLOVSKA SUZA
Gazda je tukao štapom
moga parnjaka u jarmu
ja sam teglio za oba
trupce vezane lancem
Njemu je pucala koža
kao kad nož zareže
koru na grani trešnje
Meni se cepalo srce.
O tužni volovski svete
gde su danas te suze
u mome mutnom oku
dok mog parnjaka penju
na veliku stočnu vagu
ispred klanice masne
***
DECA
U daljini čujem
moja nerođena deca
bezobrazno
i neobuzdano se
raduju
kao starci
kada sede na suncu i plaču
zbog lepote
disanja.
***
SAT
Moj otac odavno
ne utiskuje stopala u zemlju
i sve je manje senki
vezanih za njega.
Jedino sat
bez njegove ruke
još živo kuca
i meri
moje vreme.
***
SELA
Kada su oni krenuli iz svoga sela,
mi smo napustili naše selo.
Znali smo: Ne dolaze sa darovima.
Tebe smo prevideli na lancu.
Prečuli smo tvoju ljubav kroz lavež.
Ljudi su samo svoji. Tome te nismo učili.
Ostao si prevaren u psećoj odanosti.
Oprosti – i ja praštam njima tvoju i moju smrt.
Ali nemoj mi oprostiti povratak
da ti skinem lanac s vrata.
Danas bi u nekom trećem selu
noću lajao na mesec
– da nije bilo želje da budem s tobom.
***
RUPA NA CIPELI
Svete moj
bos ćeš kroz budućnost
sa trnom u peti.
Ubijao si postolare
i majstore zlatnih dlanova.
Ko će te umiti, ko očešljati
musavi moj.
Ko će ti dati gutljaj vode
i ko uputiti pogled
koji leči boljke.
Među slepim zvezdama
ostao si sam da krvariš
na Zemlji što se lagano gasi.
_________________________________
ŽELJKO MAJSTOROVIĆ (1954) živi u Sremskoj Kamenici.
Poeziju objavljivao u književnim časopisima u Sloveniji, Crnoj Gori, Srbiji i Makedoniji te na internetskim portalima.
čovjek-časopis 