UMETNOST JE NEGDE DRUGDE
ja sam remek-delo
svojih roditelja
karikatura
svoga oca
tužan
i usamljen portret
moje majke
***
O SKELAMA
prašnjavim stepenicama
hodaju muškarci
u prljavim radničkim čizmama
grade nebodere u metropolama
i šalju pare preko vestern uniona
kući
dizalica
ne može da izdrži težinu
jednog gipsanog
lava
***
KAKO SMO PRODALI KUĆU
uzimali smo novac od kamataša
pravili smo planove za budućnost
dizali smo male kredite
i velike umetničke revolucije u podstanarskom stanu
za besmrtnost
iz jednog malog grada
za jednu veliku istoriju
uspeli smo da zatrpamo sve rupe iz prošlosti
kopali smo duboko i uspeli smo da iskopamo jedan veliki podrum
kopali smo previše
sve u nadi da bude bolje
i bilo je
objedinili smo brojke
gomilale su se cifre
postali smo ozbiljna institucija
muzej
biblioteka sa knjigama koje imaju sopstveni bar kod
i sa velikim PDV-om
onda shvatiš da rasteš
postaješ ponosan jer znaš da si krenuo od nule
i promeniš se
prestaješ da budeš radnik
umara te da dižeš skelu, praviš armaturu i mešaš malter
obustavljaš radove
prekidaš saradnju
jer se pojavio neko drugi
novi investitor
i lakše ti je da (se) proda(š)
***
HALI GALI
okrene se svet
u stomaku
pa se vrti
vrti
vrti
vrti
kao ringišpil
i onda stane
neko se oseća još uvek zaljubljeno
neko povraća
***
RUPE
ispred drveta
ne videh šumu
prisećam se pogleda
tumaraju u uglovima mojih očiju
pravim se da spavam
možda će se uplašiti tišine
koji samo neki bečki parkovi imaju noću
možda pobegnu
još ako bi se sakrili u neku rupu
podsetili bi me na tebe
čuje se ćuk
noć u doba korone
lepo miriše
***
ŽELJKA ALEKSIĆ rođena je 1989. godine u Knjaževcu. Osnovnu školu je završila u Knjaževcu, dok je srednju školu završila u Nišu. Student je Likovne akademije u Beču, u klasi kontekstualnog slikarstva.
čovjek-časopis 