DUH
Tvoj prijatelj je blistav i hladan kao mraz
proveli ste najbolje godine zajedno i znali
da će prijateljstvo potrajati zauvek, zauvek
delili ste stripove, limenke, put, očaj i muku
sedeli na uglovima ulica i posmatrali narod
grlili drveće smehom i recitovali poeziju tlu
tvoj prijatelj je blistav i hladan kao novembar
nosili ste jedan drugog na leđima i poeziju
izgovarali u tami jeftinih soba predgrađa
dok je jesen slala kiše na pločnike i krovove
iščekivali ste novac pred poštom i trošili na
gluposti i prazne priče a jednom ste doveli
psa sa ulice i dali mu da jede i pustili ga opet
tvoj prijatelj je jak i hladan kao krik u haosu
dok lebdi u sećanju par ptica nadleće taj prizor
i kao da govore o slobodi koja je nestala zauvek
njegov duh će te pratiti kroz život
njegov duh će te pratiti kroz život
ali će sećanje, ipak, vremenom izbledeti
i okean svakodnevice će pojesti sve
čak i mladost kojoj je posvetio svoj odlazak
***
PRIRODA
Čekajući autobus
primetio sam
da priroda odumire
nestvarno deluje
proces rascvetavanja
okrenut unazad, ka snu
na dlanovima umorne
kapi jutarnje kiše
polako stvaraju odraz
i ne pristaju na odlazak
bez trenutka melanholije
i bar nejakog stiska ruku
gde smo otišli, pitam se
pa se ovako neslavno rađa
duh stvarnosti koja nas juri
autobus je stao ali unutra više
nije bilo nikog i na staklima
nisam ugledao sebe, putnika
nego nekakvog stranca, utvaru
priroda je namignula i pljunula
pljusak na grad koji je tonuo
i ječao od pank muzike i magle
dok nas nije progutao krik tišine
i jauk prirode koja se pretvorila
u otrov
***
GLAS
Na staroj porodičnoj fotografiji
Otac, majka, pas, mačka i duhovi
starih stanovnika koji su tu bili pre
njih i svedočili o horizontu koji tone
Iza prozora rastu tragovi crne mećave
Iza crne mećave su psi pruženih kandži
Istorija ratova je prebrisala to poglavlje
ali fotografije ostaju kao podsetnik i znak
Oni su prolaznici kao i mi koji zurimo u njih
Oni su dokumenti istrajnosti i besmisla života
Oni su plaćena deca prošlosti bez imena i broja
Fotografija je požutela od starosti ali je nasilje živo
i podseća na osušeno mastilo ili pogled starih patika
U mojoj sobi se svetlost polako gasi dok likovi tonu
u nepomičnost fioke na levoj strani radnog stola
Odložio sam fotografiju i usmerio dubok, jak udah
ka sopstvenom portretu na zidu što je grizao samoćom
a iz dubine sobička se jedan glas pojavio i rekao – umukni
***
NOVEMBAR 2
Devet dana čekanja. Bede. Samoće.
U novembru.
Kraj telefona, čekajući poziv
koji neće doći, uz melodije što su
krojile noći svojim tonovima.
Devet dana užasa. Bede. Tišine.
U novembru, u oku najgore hladnoće.
Jame na duši – kistom iscrtana slika.
Iluzije prošlosti, nejasna budućnost.
Ali se završilo, srećom, sve to –
kalendari su nečujno skliznuli ka proleću.
Ipak, ostali su odsjaji, galerije tame, koraci od stakla.
Korak se povio i predao tumaranju i svetlu.
Nakon tih dana, devet dana rasutih u godine,
bio sam zauvek novembar.
***
PRESPAVATI NOVU GODINU
Samoća je apsolut. Drveće pod snegom.
Ulazim u stan, kitim jelku, palim lampice.
Duhovi lelujaju kroz panoramu zidova i psuju.
Gde otići, pitam se, dok svežina udara o prozore,
gde se sakriti od nepostojanja perspektive i samoće?
Na televiziji neki voditelj sanjivo najavljuje pesmu.
Pesma je glupa, bez poente, ali je slušam, pažljivo.
Kad se okonča, odlazim u kupatilo i ulazim u kadu.
U novogodišnjoj noći, iza ljudskih glasova krije se cvet
velike nade u nove početke, u poredak spasenja i uspeha.
Jeftinoća ljudskih snova izlazi na površinu i kruži bulevarima
dok se ptice osmehuju toj naivnosti, zgužvane u hladnoći.
Samoća je apsolut. Deca se smeju, pale se petarde, svet gori.
U kadi, na počinku, iz sebe izvlačim poslednji atom snage i
uz osmeh odlazim tamo gde me Deda Mraz više neće tražiti;
glasovi nestaju, cika dece nestaje, pažnja uličnih pasa i mačaka
gubi se u krugu neprestanih fleševa, pre nego što sve proguta
veliki, nezajažljivi, apsolutni mrak.
__________________________________
VLADAN KOSTIĆ rođen je 9.6.1991. godine u Kosovskoj Mitrovici. Živi u Beogradu.
Aktivno se bavi pisanjem poezije i proze još od osnovne škole. Veliki je zaljubljenik u pisanu reč, pozorište, film, fotografiju, filozofiju.
Ovo je njegova prva zbirka, objavljena kao samostalno digitalno online izdanje, a u planu je i štampana verzija.
čovjek-časopis 