Tag: Vitomirka Trebovac

USPRAVNO

miriše na proleće
samo nikako da dođe
zima se proteže
u krevet u kosti
sanjala sam prababu
jaše konja
i osmoro dece ide iza nje
nema hleba nema muža
ali jaše uspravna
jer ona zna sve će doći
sanjala sam
jaše i ničeg se ne boji
deda je jednom rekao
u toru među ovcama
svi su naši živeli uspravno
a ti gledaj kako ćeš
mnogo je prošlo od tada
i meni je mnogo trebalo da vidim
da je najteže u životu
živeti uspravno
zato se svi saginju
pre zore
probudila me keruša
lajala je celu noć
odneli joj decu
i sad tumara po dvorištu

***

DOKAZ

dovoljno je samo malo sunca
i uhvati me to
da moram da budem dobra
svima da budem dobra
bolesnom da kažem ozdravićeš
slabom ojačaćeš
ljutom proći će
povređenom zaceliće
uhvati me to do suza
da svima kažem
nije bitno
ima nešto izvan svega
podigni glavu umorni svete
sunce je opet zasijalo
a to znači
sve uvek može ispočetka
jer ako može sunce
ponovo kroz mrak
možemo i mi
to je dokaz.

***

TAEDIUM VITAE

jedan ceo mesec
prošao je u tišini
i gledanju u daleka brda
iza kojih sunce
svaki dan drugačije zalazi
čuju se i ptice
nekad vetar
lavež pasa deca
mogu da osetim
suvo granje u bašti
dok ležim
nema ničeg na celom svetu
što mi nedostaje
samo hoću da kažem
svima koji dolaze
ja imam sve u životu
a nisam zgrabila ništa.

***

SVETLI GROBOVI

na svom putu jutros
srela sam mnogo meduza
plutaju mrtve u plićaku
skuvalo ih
tako su mi pričali
da suša pomori stoku
u našim krajevima
koji su daleko odavde
kad skočim u more
kažem bože hvala ti
što postoji more
i što sam baš ja unutra
čime sam to zaslužila
moja baba je bila
mnogo bolja od mene
a nikad nije videla more
kažem opet hvala ti
što sam na svom putu
ja videla i meduze i ostalo
a ne samo krave i ovce
kao moji
koji su svi bili na zemlji
da bih ja na kraju bila u moru.

***

POSTOJE STVARI

postoje stvari
za koje više nema vremena
i to je došlo brzo
napravilo u meni rupu
kao kad zemlja pukne posle suše
pa seljaci guraju štap i kažu
nema kraja
postoje stvari
a sve stvari
počinju i završavaju
negde mimo nas
i mi ništa ne znamo o tome
nešto nas nakratko osvetli
i pokaže da postojimo
pa nas opet baci u mrak
postoje stvari
za koje više nema vremena
i ne treba žaliti zbog toga.

______________________________________________

VITOMIRKA TREBOVAC rođena je 1980. u Novom Sadu.
Objavila je četiri zbirke pesama:
Plavo u boji (škart, Beograd, 2012)
Sve drveće, sva deca i svi bicikli u meni (LOM, Beograd, 2017)
Dani punog meseca (LOM, Beograd, 2020)
Dovoljno je malo sunca (LOM, Beograd, 2023)

SUNČANA STRANA ULICE

sve zavisi od nečega
a ja često
od sunčane strane ulice
uronim u svetlost
i kroz prelome
gledam ljude što se mršte
jer im ide u oči
devojčica je
ugazila u blato
mama joj viče
kravo jedna
rekla sam ti nemoj tamo
jadna mala devojčica
zavisi od te budale
sve zavisi od nečega
sunčana strana ulice
posle duge zime
prolazim mamu i devojčicu
ali ostaje gorko
kao da nikad neće biti bolje
kao da to ne zavisi od nas.

***

IZGLEDA DA JE SVE PREVARA

izgleda da je sve prevara
to o radu trudu i životu
ja znam taj očaj
čoveka bez posla
koji je juče bio radnik
a danas gleda u svoje ruke
koje pale cigaru
i misle da više ni za šta nisu
nekad pomirišem u prolazu
plavi radnički mantil
koji visi na vratima
u garaži kod mog tate
dobro da je stigao do penzije
pomislim
on bi bio jedan od onih
što se ne snađu
gledaju u svoje šake
ispred prazne fabrike
i pitaju se gde su pogrešili
nigde
izgleda da je sve prevara
ako više radiš
samo se više umoriš.

***

PREOBRAŽENJE

danas sam od leta
postala jesen
pod drvetom kraj reke
u meni je dečiji strah
od grube reči i nerazumevanja
od ljudi
od policijskih kola
malih rečnih zmija
visine i saobraćaja
bojim se isto kao nekad
a stalno govore
treba raditi na sebi
ja mrzim bavljenje sobom
preobražavam se prirodno
punim se ko mesec
ne znam kako da postanem bolja
ali i ovakva
uspem nekom da osvetlim put.

***

OKO PONOĆI

nešto pre ponoći
knjižara je i dalje puna ljudi
gledaju u knjige
i meni je drago
ali malo i žao
svih nas
koji se drogiramo čitanjem
uzela sam telefon da te pozovem
ali sam se setila
da si umrla
i da je sve manje onih
koje mogu da pozovem u ponoć
kao da je podne
strašna pustoš me je uhvatila
tu, među ljudima
rekla sam sebi šta sad
ako ne znaš šta da radiš
uzmi knjigu
i to je nešto.

***

OČEKIVANJA

tu gde je sahranjena
prababa
a sada baba
bilo je mnogo drveća
a sada ništa
sunce udara u teme
sa druge strane liže vetar
jer vetar uvek mora na groblje
kao i život
malo miluje
malo šamara
uvek sam se pitala
zašto ljudi dolaze ovde
i zašto idu u svatove
tu smrt sedi za stolom
a lepo je verovati da nema kraja
životu i ljubavi
kad sam bila dete
tu je bilo mnogo drveća
i jedan stari zarastao grob
sa požutelom slikom devojčice
tad sam prvi put videla
da i deca leže na groblju
stojim tu
i jedino što sada osećam je
da vreme teče
a tada sam mislila
da me čeka bog zna šta.

____________________________________________________________________

VITOMIRKA TREBOVAC rođena je 1980. u Novom Sadu.
Objavila je zbirke pesama Plavo u Boji (Škart, Beograd, 2012) i Sve drveće sva deca i svi bicikli u meni (LOM, Beograd, 2017)