Tag: Višnja Begović

AMERIKA

Upoznala sam je u detinjstvu
išle smo u istu biblioteku
ne sećam se dana kada se uselila
stvari je donosila postepeno

Pojavljivala se
na svakom školskom odmoru
govorila ljudima
da smo najbolje drugarice

Za trinaesti rođendan poklonila mi je
kompilaciju kantri pesama
pokazala mi šta je prerija
gde se rodio hip-hop

Bežale smo sa časova
išle u bioskop
naučila me kako ples
može postati oružje

Bila je uz mene
kad sam zamrzela srednju školu
zbog dečaka koji su
citirali fašiste

Rekla je da ćemo jednog dana
voziti zelene kadilake
preko pašnjaka koji će
pripadati samo nama 

***

NOĆ VEŠTICA

Oktobar me je nagradio karnevalom bundeva u ulici Marlboro. Naoružana plastičnim kanticama, deca kreću u noćni pohod. Jedna od njihovih majki nosi kostim Kleopatre. Kostur preskače ogradu.

Stojim na uglu i posmatram ih dok izlaze iz dvorišta. Jednog dana osvajaće ulice koje nemaju kraj. 

***

RODITELJI

Juče na Skajpu
pokazujete mi novi šporet

O svakodnevici govorim
samo kada lažem

Svoju usamljenost krijem
u detaljnim opisima grada

Uglavnom postavljam pitanja
koja traže opširne odgovore

Propuštam čitave rečenice
mapirajući vaša lica 

***

LEK ZA SMIRENJE

Fasada moje zgrade se ljušti
danas je onaj dan u nedelji
kada Njujorčani
izbacuju đubre na ulicu

Skrećem pored ledomata
i Gorana iz Istre
koji uvek puši na istom mestu
ispred jemenske bodege
gde radi kao kuvar

U Medisonovoj zaobilazim kuću
iz koje vire besni tinejdžeri
na trenutak zaledim lice
da bih ispoštovala ulični pravilnik

Iako bruklinski Brodvej
nije kolevka pozorišta
svakodnevno kupujem kartu
pokušavam da izmorim bube
koje kampuju u mom telu

Večeras stojim prekoputa
salona za afričke pletenice
u kojem žene razgovaraju
ogrnute roze zidovima

Zvuk njihovog smeha
izliva se kroz otvorena vrata
i uzima u naručje
moj malaksali krvotok

***
 
GOSPOĐA LINDA ŽELI NEŠTO DA MI KAŽE

Tvrdi kako je u Tenesiju
ključno ići u dobru crkvu

Ona je u svojoj upoznala muža
posvetila život
održavanju parohijskih biljaka

Njena ćerka je poslušna
svake nedelje spušta čelo
na krhke sklopljene dlanove

Ne kao njena sestra Meri
koja je sedamdesetih otišla u Kaliforniju
u potrazi za pravim Bogom
pronašla nekog slikara
i prestala da se javlja porodici

Moralo je loše da se završi
Meri je previše lutala

_________________________________________________

VIŠNJA BEGOVIĆ rođena je 1995. u Beogradu. Studije pevanja završila je u Bostonu, a master studije menadžmenta u kulturi u Njujorku. Pesme su joj objavljivane na više internet portala, u zborniku Tajni grad (PPM Enklava, 2022), kao i u zborniku Nova BHCS poezija, drugi tom (Slavitude, 2023) u prevodu na francuski jezik.

SVE TREBA POJEDINAČNO IMENOVATI

svetlo koje pališ u 4 ujutru
čašu vode pored kreveta

tromo koračanje ulicama
kotrljanje odbačenih limenki

svaku progutanu primedbu

ne gledaj u
agresivne beskućnike

pitaj tipa iz perionice
gde kupuje meso

pred spavanje se popni na krov
sunce upada u empire state

neka ti to bude dovoljno
da prizoveš osećaj uspeha

sve treba pojedinačno imenovati

isplate u kešu
veridbu iz panike
odlazak na roštilj u srpskoj crkvi

disertacije trule
po špajzevima koji se izdaju za sobe

niko nije fotografisao
ljude usidrene u prvu priliku

romantizeri emigracije
nisu došli na uviđaj

***

KOLIKO POZNAJEŠ POLJA

Komarac me je ujeo iznad ključne kosti. Štenci cvile pored bunara. Iza višnjika, špicasti Kopaonik probada zalutali oblak. Uskoro će avgust. Dvorište se presijava pod stopalima.

Ne izlaziš iz grada, iako te molim. Ne smetaju ti užegle pijace i vrućinom istrošeno strpljenje. Uvek se rastajemo na vrhu stepeništa. Milija ti je vreva.

Ne šaljem ti fotografije vrganja koje sam ubrala. Ne šaljem ti glasovne poruke u kojima šapućem. Ostavljam telefon u fioci, isključen, i slušam odjek svojih đonova. Slušam lišće. Čujem frekvenciju kojom bi tvoj glas parao vazduh. Htela sam da te naučim tišini. Drago mi je što nisam uspela.

***

RASTANAK

senke se već useljavaju
u svaki topli kutak
koji ostavljam iza sebe

***

VIŠNJA BEGOVIĆ rođena je 1995. u Beogradu. Pesme su joj objavljivane u časopisima Oblakoder, Fragment i Enklava, kao i na portalu čovjek-časopis. 2020. osvojila je drugu nagradu „Risto Ratković“ na Ratkovićevim večerima poezije, kao i treću nagradu na takmičenju „Timočka lira“. Pohađala je pesničke radionice kod Ognjenke Lakićević i Zvonka Karanovića. Priprema svoju prvu zbirku poezije.

fotografija: Katarina Ćirković

SARATOGA SPRINGS

u iščekivanju koncerta
osuđena sam na jednu bezličnu ulicu
tri banke, starbaks i knjižaru
u kojoj fotografišem koricu knjige
the star spangled buddhist
nakon čega sedim na klupi pola sata dok me ne napadne guska

do dvorane se ide
pustim asfaltom kroz šumu
uzdam se u domet
zoi mi kaže da u ovim krajevima
šume imaju reputaciju masovnih grobnica
obe se smejemo
ja malo glasnije
dok pored mene prolazi prvi automobil

posle drugog bisa
mrak je gušći od sirupa za kašalj
jutarnji autobus
moram da sačekam u dajneru
s one strane šume

evo šta u tom trenutku saznajem o sebi:
u kriznoj situaciji najpre verujem
grupi od šest devojaka koje nose kaubojske šešire
glasno pevaju i mašu flašama piva
pitam ih da idemo zajedno
poslušno zastajem
dok jedna od njih piški iza drveta

evo šta još saznajem nakon što konačno uhvatim taksi:
u kriznoj situaciji verujem i taksisti
zato što je imigrant
i delim s njim svoja razmišljanja
o životu u tuđini
on će mi pred kraj vožnje
ravnim glasom reći
da možda ipak ne mora da stane

kao da mi je hiljaditi put
otvoriću vrata vozila u pokretu
da ih ne bi zaključao
novčanica je odavno
zgužvana u dlanu
neću zaboraviti da mu platim
pre nego što iskočim

***

TRANSGENERACIJSKE TRAUME

panično se plašim da će mi neko oteti sreću
i ne verujem u dobre ishode
šta ako umrem
pre nego što stignem da se probudim
trenuci protrčavaju pored mene
dok stojim sa strane i izmišljam katastrofe

progone me preuranjene smrti
žive u mom stomaku
šapuću
povremeno izranjaju
u vidu slučajnih suza

triput nedeljno
trčim da te zagrlim
za slučaj da je ovo ipak
moja poslednja noć na zemlji

_________________________________________________________________________

VIŠNJA BEGOVIĆ (1995, Beograd) odrasla je na Zvezdari. Diplomirala je pevanje na Berklee College of Music (Boston). Trenutno završava master studije u Njujorku. Dobitnica je druge nagrade “Risto Ratković” za mlade pesnike. Piše, peva i komponuje.

PISMO IZ DIJASPORE

pušiš sedmu cigaretu za malim polovnim stolom
pravili smo šnicle
njujork opet ne spava
mi se krijemo u stanu
dva sata kasnije
plačem u čašu vina
dok pričaš o kući svog dede na jugu
o novcu
o penziji
kao živećemo u srbiji a radićemo po svetu
svaki san ti je protkan
svilenom pupčanom vrpcom
a ja plačem
jer vidim da smo deca
lepo nam je
i zbog toga nas grize savest

***

PRAZNA PROSTRANSTVA
(po rumeni bužarovskoj)

nekada mi je reč
amerika
odzvanjala u ušima
kao kilometri slobode
u osnovnoj sam sanjala sekvoje i jelke
olga i ja smo pisale
referat iz geografije
o putu posutom narandžastim peskom
zamišljala sam
to je zemlja
gde uvek imaš prostora
da se vrtiš ispruženih ruku
pevajući

prošlo je skoro šest godina
još nisam videla sekvoje
mekani zalasci
naziru se između nebodera
stojim usred
tornada od koraka
ambulantnih kola i njihovih sirena
čekam da se raščisti
pa da vidim preriju
da sve konačno stane
da zapevam

***

MISIONAR

bio si levičar kad smo se upoznali
a možda sam to i izmislila
da bolje zvuči
jednog jutra
usmerio si moju prostirku za jogu
ravno prema meki
tri dana kasnije
rekao si da moramo da se venčamo
levičar iz bajke koji mi pravi čaj od hibiskusa
moje najkompleksnije autorsko delo
raspršio se u hiljade čestica
tad mi je prvi put neko
umro pred očima

***

PODSETI ME PREKO SKAJPA

inostranstvo je dobro za nas
nesvrstane
možeš da tumaraš
bez postavljenih pitanja
polažeš račune samo kod kuće
a tamo
u žbunovima piksela
zaboravljaju da je svuda isto
pa pričate o mostovima i
gugenhajmu
o nesagledivom zelenilu central parka
mora da je život zapravo
uzbudljiv
možda bi trebalo
uroniti u njega
i plivati, plivati
kroz užurbana stopala
plivati kao glatki delfin
leđno dok svi trče
biti sporiji
iskoristiti tu
mnogo puta opevanu nonšalanciju
zaista tumarati

________________________________________________________________________

VIŠNJA BEGOVIĆ (1995, Beograd) odrasla je na Zvezdari. Diplomirala je pevanje na Berkliju (Boston). Trenutno završava master studije u Njujorku s temom menadžmenta u kulturi. Finalistkinja je konkursa “Timočka lira” i dobitnica druge nagrade na ovogodišnjim Ratkovićevim večerima poezije za neobjavljenu zbirku “Šta će biti s kućom”. Piše, peva i komponuje.