Tag: Viktorija Ćosić

MUKA MI JE DA SE TRUDIM

Govoriš
kako neverovatan utisak ostavlja
devojčica u crvenom kaputu
Šindlerova lista,
Sve te smrti koje opominju

Svet je vreo i s prozora
padaju sitne čestice prašine
s tek opranih jastučnica
Deo nečijeg doma
kaplje po nama

Sve je naizgled sporo i tvoj dodir
mediteransko leto
ali ja već znam da
na kraju život stane u kutiju
Jedna kutija za mamine stvari
Jedna za tatine, kutija za tvoje
Stanu ispod regala, police za knjige
Ponekad nema prostora pa se sve baci
Otišla bih na dedinu njivu da zarijem prste u zemlju
Toliko volim život
Da mi se umire
pre kutija

***

TABANI

Sve žene koje znam
drže se za ruku
vilinsko kolo u polju bulki
sanjam ih i sebe
Sede kose sedim
na travi
Kad se probudim svrbe me tabani
Ne sećam se šta je baba rekla
da to znači
ali mislim da nije dobro
ne mogu da se uspravim
umijem
ponovo sam raščupana beba
i plutam po bazenu
Čini se da niko ne primećuje
Samo čujem sve te žene kako viču
ne plaši se
Ostaćemo same.

***

RODOSLOV ILI ZAŠTO SAM SE RODILA
I PRESTALA DA JEDEM PILETINU

Prababa je za vreme nemačke okupacije
bila jako mlada i gladna
od nemačkih lekara dobila je
tabletu za abortus i jedno pečeno pile
koliko je brzo pojela pile
toliko brzo je povratila tabletu
jedna baba duguje život kokoški
Druga ih je ceo život čuvala
brat je pilićima u selu u igri
lomio vratove

Pazolini bi takvu igru
odmah preneo na platno
U selu su još pričali
Kako kad dvoje umru vuku trećeg
Smrt se posle usadi u zidove i u koru hleba
Onda treba zaklati kokošku, baciti u jarak
i smrt će se iseliti

Nadam se da će kada bude vreme za žrtve
Ljudi dostojanstveno uvrstiti kokoške
u hramove

___________________________________________________________________________

VIKTORIJA ĆOSIĆ (1998, Beograd) svima preporučuje da pročitaju knjigu Sto slučajeva Danila Harmsa. Studira italijanski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pohađala je radionicu Ognjenke Lakićević. Objavljena je u zborniku Rukopisi 42 i 43. Želela bi da prevede više pesama Alde Merini. Njene omiljene reči su ranjivost, održivost i razumevanje.

NASLEDSTVO

Grčevito se držim za sve što će da prođe,
Za krzno boje mandarine, za kosu,
Za ove prste i za glavu

Lenjost se rasipa i zadobija oblik mog tela
naspram upornosti s kojom se zalećem
u prva vrata,
koja bi me primila
Nasledila sam od majke široke kukove i neutaživu želju
Za ljubavlju

***

NIKAD SAMLJI NEGO KRAJEM JULA
Ivan V. Lalić

Krajem avgusta i početkom septembra
Nedelja godišnjeg kalendara kad
nemir ključa na trideset stepeni a
iza datuma se nazire kraj gori od onog
kad su mislili da je zemlja ravna ploča
Celo leto sam sedela i čitala poeziju
devojka koja je izbegla i piše o
velikim požarima i hrabrim majkama
Čitala sam i nazive WIFI-ja sa kojima se
telefon slučajno i naivno poveže
iskrenije nego ti i ja
Živimo u istoj kući ali mi smo
dva zatvorenika u dalekim tamnicama
samo nas isti čuvar tuče
Mama, ne znam o čemu misliš
Znam da
Ti i ja nikad nećemo izbeći preko reke
sela ili grada
Samo jedna od druge
Nikad samlji nego kad se leto širi i lomi beton
a nijedan malter neće popuniti
Dane koje smo oprljili vrelinom.

***

NIJE NAM LEPO, NEMA SIGURNOSTI

Možda samo u blizini benziskih pumpi,
24h svetlost i kafa, miris lepljivog poda
mi imamo lepe oči,
a to je tako nevažno,
jer sve je opasnost za mekanu ljudsku glavu.
Nekad mislim ne umire se tako lako,
Nekad samo zaspiš
Nekad mogu da te slušam,
Nekad me samo zamrse tvoje lokne.
Zovem te da ti kažem,
Redovi su kolona mrava i
očajna sam na pomisao o nasilju,
Počinjem da vrištim i svrbe me tabani,
Ti kažeš dobri su filmovi,
Samo me pokreni,
Jer neću ništa više da naučim.

***

RAZVOJ

Trošim svoje resurse na tebe
Svoje prirodne resurse
Ti si rudar, a moje srce je
crveni bakar
Požari lako buknu ispod zemlje
Ti obično kosiš
Pod jarkim suncem sa znojem u očima
Sa suvom travom pokosiš i cveće moje livade
Ti si buldožer koji
Sravni sve
brežuljke na svom putu
Ti si bušan oluk koji me rasipa
svugde po zemlji
Koliko ću još moći
da se obnavljam?

***

DETINJSTVO

Nedostaju mi ogrebotine na kolenima,
na stopalima
i neko da mi kaže
da će zarasti.

__________________________________________________________________________

VIKTORIJA ĆOSIĆ (1998, Beograd) svima preporučuje da pročitaju knjigu Sto slučajeva Danila Harmsa. Studira italijanski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Pohađala je radionicu Ognjenke Lakićević. Objavljena je u zborniku Rukopisi 42 i 43. Želela bi da prevede više pesama Alde Merini. Njene omiljene reči su ranjivost, održivost i razumevanje.