O, ILUZIJO
Oni, koje zaobiđu sva proleća
i ne pišu nikad o njima.
Ni o leptirima,
Jer znaju da su to
samo prazne priče. I iluzije.
Svi gledamo sve kroz svoje rane.
A vreme nam svima izmiče.
***
DOZIVANJE SNA
Moje su haljine
bačene preko praznine.
I još mi beli leptiri
doleću, iz daljine.
Tamo su mi, nekad,
i oči bile radosne.
Prepoznavale su pejzaže
i na različitim slikama.
A onda je boja neba
postala ništa. Sve do zore.
***
ZAMENA TEZA
Laž je istina,
dobro je zlo,
mnogo je malo,
ljubav je novac,
bara je jezero,
nepravda je pravda,
prazno je razno,
glupost je mudrost
previše često
da bi
to bilo
podnošljivo
sad,
kad
više niko
ne ulazi na vrata
i ne izuva cipele
***
NEĆU VAM REĆI IME GRADA
Neću vam reći ime grada
u kom me moji koraci još traže.
Neću vam reći ime grada
čiji su mostovi duži i od života.
Neću vam reći ime grada
nad kojim je nebo bilo kao šatorsko krilo.
Neću vam reći ime grada
u kome naučih da kad stignem uvek ponovo krenem.
Neću vam reći ime grada
koji nikad ne podleže zubu vremena.
Neću vam reći ime grada
u kome sretoh i one druge oči boje oblaka.
Neću vam reći ime grada
u kome sam kucala na svoja vrata iznutra.
Neću vam reći ime grada
koji bejaše premali kavez za moja krila.
***
NIŠTA VIŠE NIJE KAO PRE
Iako na prvi pogled izgleda isto,
ovo je ipak neki drugi London.
Pun je miševa. I pacova.
Baš im odgovara klima ova.
Ovo je London bezmalo bez turista.
Uplašili se novih terorista.
Gledamo se u nedoumici. Ovo je isti grad,
samo su sad u njemu drugi glumci.
A ja dođoh opet, preko sivih drumova
i sivih oblaka, do ovih uspavanih umova.
Ovde sam, jer neću da budem glas
požutele slike sa zida.
Hoću da na njeno mesto
okačim sve svoje zablude. Što pre.
Ovde sam već dugo.
Dobar dan engleska recesijo. I tugo.
I hladno mi je. Ni zimi ni leti
ovde čizme ne izlaze iz mode.
Znam, ne uklapam se
u već napravljene ramove.
Ostaću ja samo jeka
što povremeno odzvanja. Izdaleka.
Kad kažem: Ovde sam…
Kao i da nisam. A biću. I jesam.
***
BUĐENJE
U nasukanom brodu
sidrom od paučine
Još se kačim
za snove.
I budim se,
posle mnogo godina,
U kojima sam bila
ona, koja je mahala.
___________________________________
VIDA NENADIĆ rođena je 1964. godine u (Titovom) Užicu, SFR Jugoslavija.
Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu 1988. godine.
Zastupljena je u više novina, časopisa, zbornika, antologija i elektronskih medija na srpskom i engleskom, a neke njene pesme su prevedene i objavljene na bugarskom, makedonskom, slovenačkom, nemačkom i mandarinskom jeziku.
Do sada je objavila:
„Prašina od zaborava”, knjiga pesama 2007.
„U izmaglici sećanja”, knjiga pesama 2007.
„Zoo Called London”, roman 2008.(nagrada DERETA 2008. i elektronsko izdanje 2013.)
„Oblikujte svoj život”, prevod knjige Peni Feguson sa engleskog jezika, 2008.
„Kopča”, knjiga pesama , 2009.
„Ako sam samo misao” / If I Am Just a Thought, dvojezična knjiga poezije 2010. u autorskom prepevu na engleski jezik 2010. (,nagrađena na konkursu Zavetine i elektronsko izdanje 2008. )
„Šaka peska u vremenu”, knjiga pesama 2012.
„Apoteka pesnika”, knjiga pesama 2016.
„Credit Crunch”, roman 2016.
„Srž”, knjiga pesama 2021.
„Odavde tamo i otud ovamo”, roman 2022.
„U vrtlogu vremena”, knjiga pesama 2024.
Dobitnica je mnogobrojnih nagrada, priznanja i zahvalnica.
Živi i radi na relaciji London-Zlatibor.
Član je Udruženja književnika Srbije.
čovjek-časopis 