SIBIR
Njena sibirska bela kolena
netaknute prirode
iz same neispitane divljine
gde hrišćanstvo nije uspelo
da ih prekrije i ukroti
dugim klečanjem
prvi put sam video u teatru
sedela je tako da bih
mogao da zamislim
sve što sam umeo da zamislim
od njenog tela
transsibirska železnica se završavala
među njenim butinama
gde je gužvala džez program
Vasila Hadžimanova
bilo je vruće u Sibiru tada
leopardi I tigrovi
uzdišu i riču između aplauza
mali debeli Oleg Kirejev
praši na saksofonu pesmu
pakla ruske tundre
u čije bele brežuljke se sigurno
zaljubljujem
osluškujem
i vapim
***
DISCIPLINA
Konačno je sve u redu
a mnoge starice
preskaču red
i izleću iz rafova
sa unučićima
vinjaka i votke
a do juče nisu ni disale vazduh
umirući pred ikonom
Rudija Valentina
ja pijem rakiju celi dan
sakriven u muškatlama
i malom osinjaku
a po neki stršljen mi dojavi
da moj dubler
četuje na tinderu
vrlo uspešno
meni trebaju ideje
koje su utopljene
u moru smora
negde između telećih kolenica
i potkolenica visokih potpetica
u Staroj Hercegovini
mravi mile u redu
i odnose mi misao
pijano zadivljenu
njihovom disciplinom
***
PEVALJKA
Pustila je glas
umnožen kariranim bojama
kroz sve uši i zidove
do pucketavih prozora i kolena
naglavačke je silazila sa uma
rumenih obraza i karotida
sa pesmom stakla i burbona
sobom je napojila sva grla
krupne divljači
i polupala sve ukrasne tanjire
stare Jugoslavije na policama
dala se za naše živote
kao da nešto stvarno znače
grobnici njenog grla
u koju nas najbolja pesma
zakopava
***
BREAKFAST
Kamenjar na obali Drine
lomi čukljeve i kolena
i već dugo pešačimo
zureći u onu bosansku stranu
na kojoj se iste vrbe njišu
ispod njih sede migranti
i doručkuju
viču nam hello hello
vičemo i mi njima pomaže Bog
kao jebemo ih
a između nas plutaju
plastika i riblji trbusi
***
PISMO
Tvoje neotvoreno pismo
poneću nekud
na kraj samopoznanja
znam da je od tebe
znam šta piše
znam kako ću se osećati
Preklopio sam ga kriglom crnog piva
i pola dana već zurim u tamu
jer tvoje teške reči su tu negde
na dnu
nedostajem ti
proganja te miris mojih pljuga
brazde mojih dlanova
onda si dobro olizala kovertu
i posrala mi se u život
kao golub pismonoša
poneću ga negde
a i tamo ga neću otvoriti
____________________________________
UROŠ PAPEŠ rođeni je Kragujevčanin i diplomirani konzervator i restaurator na Akademiji SPC u Beogradu. Izlagao radove na više zajedničkih izložbi, bavi se Kat ap poezijom, poezijom, satirom i slikarstvom. Samostalnu izložbu Kat ap poezije pod nazivom „Rezovi“ imao je u Niškoj uličnoj galeriji Mezanin maja 2022. godine i galeriji Atrijum u Beogradskoj gradskoj biblioteci juna 2023. Prvu knjigu poezije „Rifovi“ objavio je 2021. godine u izdanju „Koraka“, i prvu knjigu aforizama „Prljave misli“ objavio 2024. godine u izdanju „Alme“. Aforizme i kratke priče objavljuje u domaćim i stranim časopisima. Živi sa porodicom u Beogradu i radi u inostranstvu.
čovjek-časopis 