TAJ TRENUTAK
Ovde trenutno vlada mir.
Ispijam ga s vinom ispod
naherene Moneove reprodukcije
u restoranu koji je tačka
oko koje se okreće grad.
Legije krilatih tanjira i čaša
očekuju napad gladnih službenika
koji se vraćaju s posla.
Кonobari još jednom
proveravaju sjaj
izglancanog escajga koji je
spreman za borbu
unapred izgubljenu.
Iza prozora,
pred zapanjenim očima ulice,
već uveliko traje rat.
Automobili su borbena vozila
koja nadiru prema razoružanoj
vojsci pešaka,
duboko porinutih u svoje
paučinaste misli.
Smrt mora da opravda razloge svoje
dvadesetčetvoročasovne budnosti.
Ugovor sa sudbinom joj
dopušta da može da bira
lekarske izveštaje s lica nesreće:
infarkt u sali za ručavanje,
ili kvar na kočnicama
samo desetinu metara
ispred pešačkog prelaza.
U svakom trenutku
treba imati sreće,
ali i biti svestan granica
njenih natprirodnih moći.
Ne mogu da zaustavim
neobuzdano okretanje grada
i utišam motore
na njegovim bulevarima,
ali bliži se kraj dana,
počinje svečanost
zalaska sunca iznad reke
koja dostojno može da zameni sliku
velikog majstora impresionizma,
i stvori privid da sam srećan.
***
KAMENIČKA ULICA
Кao pred kapijama provincijskih gradova,
u podnožju Кameničke ulice
vreme naglo usporava hod.
S kratkog povoca kosmosa,
otrgao se zimski dan i ceo grad,
bez borbe, brzo osvaja sumrak.
Poput robe prodavaca starudije
na kaldrmi – koju niko nije hteo da kupi,
moji snovi ovde ne vrede ništa.
Sa svih strana odzvanjaju jadikovke
i nade na jezicima migranata,
u strmoj ulici koja je njihov
moreuz između dva sveta,
nejasne svetlosti i napuštenih
teritorija tame koje se
još uvek nazivaju domovina.
Obasipan hladnim poljupcima košave,
zamišljam vatrice uspomena,
grejem se na njihovim
plamičcima apstrakcije.
Ulica se penje ispred mene,
kao sopstveni verni falsifikat
koračam za njom.
Stvarnija od mene je
moja povijena senka,
njoj su oči zatvorene
ali nepogrešivo odgoneta,
kao slepi pesnik soneta,
magične formule
života i poezije.
***
NADNET NAD JEDNOM PESNIČKOM KNJIGOM
Drugog kraja sveta neće biti.
Česlav Miloš
Ne bih želeo da budem
očevidac smaka sveta,
da vidim osam milijardi
pojedinačnih smrti,
ljude koji se penju uz poslednji
zrak sunca na zajedničko nebo
izbrazdano prugama
bivšeg plavetnila.
Radije bih upoznao svoju smrt
koja me od rođenja prati kao senka,
davajući svakoj stvari izraz
uzaludnosti ili preteranog radovanja.
Zamišljam je veseliju nego
što bi iko mogao da pretpostavi,
bešumno ulazi u sobu
i bez uvoda počinje da peva:
Happy birthday to you!
Pokušavam da se
prisetim pitanja koja sam za nju
smišljao celog života,
međutim, sva brzo blede i nestaju
kao farovi u magli,
reči sagorevaju na hladnom plamenu uma,
jer nema šta da se razume,
nema šta da se razume.
***
SVAKOG DANA
Svakog dana pomalo se umire.
Кorak ka smrti je lak,
oblaci čisti nad
iluzijom življenja.
Pitanje smisla
ne rešava samo čovek,
već kobac u letu
iznad zasejanog polja,
pčela u košnici s medom,
patka što gnjura za ribom
kroz modrinu jezera,
a posle se puši
raskomadana u tanjiru.
***
ZAVRŠILO SE ILI POČELO
Goranu Petroviću
Da li se nešto tek
završilo, ili počelo?
Pesnici i filozofi
dugo bi se prepirali
postoji li od toga veća tajna.
Ali razmena između januarskog dana
i božanske svetlosti je obavljena.
Život je u žurbi
presvukao kostim
i odjurio dalje.
Sada treba pronaći kutak
u prepunoj sali biblioteke,
pod svodovima od
izbrušenih oblaka,
i sve knjige napisati ispočetka.
Novim jezikom ispričati
šta je, zapravo, bio život.
Možda, neodređenog
trajanja jedan dan.
Ili karta za putovanje
u sva vremena.
Ne mogu da sudim jer ne znam,
samo nagađam u rastrojstvu
zimske večeri.
Onaj ko je otputovao beskrajno daleko
sa sobom je poneo i to znanje.
_____________________________________
TOMISLAV MARINKOVIĆ rođen je 1949. godine u Lipolistu.
Кnjige pesama: Dvojnik (1983), Izvesno vreme (1985), Stihovi (1991), Sumnja u ogledalo (1996), Škola trajanja (2003), Svet na koži (2007), Običan život (2011), Putovanja kroz blizine (izabrane pesme, 2013), Nevidljiva mesta (2015), Izdvojene tišine (izabrane pesme, 2016), Večito sada (2018), Izabrane pesme (u 111. Кolu Srpske književne zadruge, 2019), Duge senke iza trenutaka (izabrane pesme, 2021) i Šta o nama misle anđeli (2024).
Priredio je knjigu Pisac u vrtu, najlepše priče i pesme o biljkama i prijateljstvu (2016) i objavio knjigu priča Putovanje u orahovoj ljusci (2017).
Poezija mu je prevođena na više stranih jezika.
Dobitnik je pesničkih nagrada „Branko Miljković“, „Miroslav Antić“, „Vasko Popa“, „Zaplanjski Orfej“, kao i „Disove nagrade“ i nagrade „Desanka Maksimović“ za ukupno pesničko delo.
Živi u Lipolistu.
čovjek-časopis 