Trebalo je zaklati kokošku.
Otac je uzeo sekiru, majka i baba su stale uz panj. Kokoška je prhnula i razletela se po dvorištu.
Otac se sledio. Žene su pojurile unezverenu kokoš.
Lepet, krv i kreštanje. Između gladi i ručka isprečilo se mučenje nedužnog stvora. Žene su izbegavale da im se pogledi sretnu.
Zar nisi mogla da nađeš nekog ko zna da zakolje živinu, govorilo je babino ćutanje. Mahala je rukama, kao da nekog plaši. Zar sam mogla da znam, majka se pravdala u sebi. Upinjala se da pre babe uhvati izbezumljenu kokošku.
Nedoklano stvorenje zaletelo se pravo u ponor babinih ruku.
Baba je dohvatila okrvavljenu sekiru, muški posao dovršila je u uvređenom ćutanju. Zatim i ženski. Poparila je kokoš i očerupala je, očistila i osmudila, ispekla je i isekla.
Majka je postavila sto. Gledala je u svoje ruke kao u tuđe.
Otac je sedeo na pragu i gledao u brda.
– iz zbirke kratkih priča “POGLED POD SUKNJU SVETA”, Agora, Novi Sad, 2023.
_____________________________________________
TATJANA JANKOVIĆ objavila je zbirke kratkih priča “Priča Babinog sina” (2008), “Danas sam bila u našoj kući” (2016), “Pogled pod suknju sveta” (2023) i putopisnu prozu “Prisvajanje Venecije” (2018).
Priredila je knjige “Bolnica Stobart” (2018), “Govoriti o Njujorku” Katarine Bogdanović (2021) i “Pređa” Selene Dukić (2022).
Bila je član redakcije časopisa “Koraci” od 2013. do 2021, na mestu glavnog urednika od 2017. do 2021.
Radi kao bibliotekar u Narodnoj biblioteci “Vuk Karadžić” Kragujevac, u Fondu za staru i retku knjigu. Živi u Kragujevcu.
čovjek-časopis 