Tag: Tatijana Radovanović

***
Da je Miloš Crnjanski
obućarski pomoćnik u Londonu
živeo u Crkvencu
da li bi ga
opančar Dragomir Jovanović
primio za pomoćnika
da li bi mu predsednik opštine pomogao
ili bi ga poslao pred strane investitore
na sajam za zapošljavanje
kad već ne ume da glođe zidove
da li bi bio plaćeni igrač
u fudbalskom klubu Vinogradar
da li bi se pred prodavnicom
sprdali na račun
njegovog pisanja
kao izlišnog posla

***
Ne bacam udicu
nek se love same
sitne ribe
bulumenta okeana
biram Posejdona
vetrove
oluje
sa njegovog dlana
žeđ da ugasim
pa neka me kazni
dušu oslobodi
da mogu da pevam
odu zahvalnosti
glečerima u nestajanju
morskim strujama
što menjaju pravac

***
U oblačno jutro
samo vrane lete
razigrane
složne
trepere u visini
kao da se bore sa vetrom
poniru
i uzdižu se
zvezde kabarea
sijaju
bez reflektora
klanjaju se
bez aplauza
a onda
lagano i otmeno
napuštaju scenu
sleću na
sveže uzoranu zemlju
a ona ih grli ponosna
kao majka

***
Videla sam
zlatno ludilo maslačka
pod ranim
prolećnim suncem
bezbrižno
bujanje deteline
kao da nikakva
katastrofa
ne predstoji
čini mi se
mogla bih da poletim
da nije te buke
šlepera
traktora automobila
ne mogu da čujem
cvrkut ptica
i šta govore
jesu li i one bezbrižne
kao i ovaj dan
što odmiče
sa svakim otkucajem
i ja sa njima
u senci moćnih mašina

***
U maskirnim uniformama
kao da se spremaju za rat
šilje kolje za plastenike
u maskirnoj uniformi
pesnik uz mlake stihove
bije ko zna kakvu bitku
lepe devojke
blistavih očiju
u maskirnim uniformama
šetaju gradom
zavodeći okolinu
i zemlja je obukla
uniformu
kao tinejdžerka
švrćka se kosmosom

__________________________________________

TATIJANA RADOVANOVIĆ rođena je 1975. godine. Živi u Crkvencu. Završila gimnaziju u Svilajncu. Studirala na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.
Objavila je zbirku pesama ,,Orbovi sa Huma” (Presing, Mladenovac). Sarađuje sa elektronskim i štampanim časopisima za književnost i kulturu (Čovjek-časopis (Hrvatska), Stremljenja (Priština-Kosovska Mitrovica), Razvitak (Zaječar), Savremenik (Beograd), Buktinja (Negotin), Istok (Knjaževac)). Zastupljena je u zborniku (Šumadijske metafore).

***

Još uvek
u šupi stoji
crveni Ferguson 539
na kojem sam
jurila kroz noć
dok je otac pucao
na zečeve
što su ukipljeni
zurili u svetlost farova
nisam saosećala
sa nemoćnim živuljkama
ponosna na oca
dobrog strelca

***

Mnogo  sam napredovala
ne boli me glava
ne plašim se
da me opljačkaju
dete da mi kidnapuju
banka da propadne
slamarica da izgori
svake večeri
prebojavam zvezde
kao male dukate
Franc Jozef
jednostruki
kovane u Minze Esterajh

***

Znači li isto
reći volim te
princu
što jede kavijar
u luksuznom hotelu
u apartmanu
obučenom
u ljubičasti pliš
sa pogledom na Senu
ì mučeniku
što seče  tvrdu bukovinu
po snegu
i donosi u dom

***

Osam vrana
u svečanoj crnini
na krovu
napuštene kuće
dve po dve
kao da su postrojene
za doček
neke važne ličnosti
ili je to ispraćaj
duge zime
tamnih dana
i nagoveštaj
topline
kada sve
treperi i cveta

***

Ručala
slaninicu 
proju i crni luk
sudovi neka se operu sami
grejem se energijom
orbova sa Huma
pijem čemerušu
sa dva prsta
predkazanja
glava mi je šuntava
kao Morava kada se izlije
teret sa leđa
ne mogu da skinem 
ćutim
carica u fotelji
na atomski pogon
samo što nisam poletela
nad jazbinama
šakala 
i lisica repova
grimizno crvenih
do zlatne boje

***

Ostalo je žara
od noćas
sedim i slušam
kako lagano pucketa
pijem kafu razmišljam
kako poezija
treba da ima mesa
šta li je mislio
profesor Marjanović
da nije mršava
kao manekenka
ili debela
kao sumorvačica
da nije posna
kao mesečina bez dodira
ili sirova
kao tek raskomadana životinja
puna adrenalina
i krvi što kulja

_________________________________________

TATIJANA RADOVANOVIĆ rođena je 1975. godine. Završila gimnaziju u Svilajncu.
Fotograf, koreograf, fitnes-bodi bilding trener. Član literalne družine „Zora“.
Poeziju objavljivala u časopisima i na portalima.