VIII
Reči su žive
Imaju gipka tela
Kojima se izvijaju
I koja podaju
U lakoj kretnji
Između mene i tebe
Ispod stola
Tajno
Svojim golim stopalima
Dodiruju naša kolena
Listaju kožu iza uha
Dahom
Drhtavim
Isprekidanim
A onda nas
Neprimetno
Ljubavno
Mekim prstima
Nespremne grabe
I spuštaju u samo grotlo
Onoga što prećutkujemo
A što je živo
Baš kao reči
U koje ga odevamo
Lakoverni
Da ga u tom ruhu
Nikada nećemo prepoznati
X
Znaš ti ko si
Još pre vremena
Pre vode u koju ćemo ući
I pre svega stvarnog
Sad bi
Kao da živiš prvi put
I da druga znanja nemaš
A ubirao si ih plodno
Idući daleko ispred mene
Spoznatog da se otarasiš
Igrajući se skrivanja
U prepredenoj zamci poezije
Ne mari
Pronašavši te jednom
(A sad znam ko sam)
Nalaziću te iznova
Prateći tvoju senku
Dovoljno daleko da je ne zgazim
Dovoljno blizu da mi nikada više ne umakne
XXVI
Puštaš me da te gledam dok pišeš
Pod malom lupom promišljanja
Slaže se u mozaik
Sve opipljivo i neopipljivo
Slušam promukli glas pera
I učim tajni jezik postajanja
Pišeš pismom znakova
I kad si već pri kraju
Spuštanjem dlana na sto
Pozivaš me sebi
Preko tvog ramena
Puštam kosu da pada
Ušuškavam te
Da tek rođen ne drhtiš
Berem bilje poezije
Slažući ga u herbarijum
Onda te privijam na grudi
U tišini
Sasvim sigurna da sam
I ne znajući
Naučila i jezik kojim se postoji
_______________________________________
TAMARA ĐURAN rođena je 1982. u Smederevskoj Palanci.
Završila je Srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Lektor je i jezički konsultant.
Knjige pesama: Evolucija reči (2006), Kamen i kost (2021) i Još pre vremena (2023).
Živi i radi u Beogradu.
čovjek-časopis 